Mile i Tompson

Mile Kitić može nakriviti kapu na svojoj sveže ofarbanoj crnoj kosi. Pokušaće šezdesetšestogodišnji pevač svakako i da se nasmeje ako njegovi obrazi, u koje je ubrizgan botoks, dozvole mišićima lica da izvedu tu veselu grimasu. Mile je konačno ušao na velika vrata u politički mejnstrim, postavši relevantna muzička figura predsedničke rasprave.

Šefica hrvatske države Kolinda Grabar Kitarović olako je ocenila da je Marko Perković Tompson nešto poput Mileta Kitića u Srbiji, dok je Aleksandar Vučić odgovorio da Mile ne peva „Za dom spremni”. Suvišno je raspredati o proustaškoj orijentaciji dvorskog narodnjaka Hrvatske, čije pesme Kitarovićeva pušta i svojoj dečici. Moguće je da ona krišom sluša Mileta kada padne noć jer odakle bi joj baš on pao na pamet, osim ako joj njegovo kodno ime nije prišapnuo neko od savetnika koji osluškuje srpske narodnjake. To nije subverzivna aktivnost jer je u Zagrebu otvorena radio-stanica koja je umesto sentiša počela da emituje Acu Lukasa, Cecu, Brenu, da ne nabrajam redom.