Haljine iz srpskog izloga

Haljine sa neobičnim povezivanjem, suknje koje stoje punijim i mršavim ženama, jednostavne bluze, polurolke... Sve od prirodnih, biomaterijala, u klasičnim ali i neobičnim koloritnim kombinacijama delo su Jovane Kobald, dizajnerke sa dve adrese. Zato njene modele nose i Beograđanke i Bečlijke, dame iz dva grada, na sebi svojstven način.

Po završetku školovanja, na smeru Savremenog odevanja na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, našu sagovornicu sudbinski put je odveo u glavni grad Austrije. Prava je osoba za objašnjenje koliko se ukusi i modne navike žena u ove dve prestonice razlikuju.

– Postoje razlike. Kult odevanja u Beču skoro da ne postoji. U svakodnevnom životu kodeks odevanja gotovo da se ne poštuje nigde. Tako možete da vidite potpuno istetoviranog službenika u opštini kako radi sa strankama u majici na bretele! Pristup odevanju im je drugačiji od našeg, beogradskog – priča za Magazin.

Iako iste modele pravi i za bečke i za beogradske mušterije, ispostavi se da su im ukusi različiti. Tako su u Beču planule haljine koje je bez mnogo očekivanja stavila u izlog, a u Beogradu nepogrešivo zna šta će dame najviše da traže.

Pitamo je kako da u eri dominacije velikih lanaca robnih marki, čiji se istovetni modeli prodaju od Singapura, Moskve, Beograda, Beča, Njujorka, izbegnemo da budemo „uniformisani.

– Glavni „posao” odeće jeste da prati ličnu harizmu pojedinca. Mislim da moda danas nije toliko uniformna koliko je nekad bila. Ranije je postojao dominantan jedan trend. Na primer, nose se velike naramenice i svi šetaju gradom sa ogromnim ramenima. Danas smo svedoci višestrukih trendova. I to omogućava raznolikost. Biti drugačiji jeste u redu, ali ne bi trebalo da bude usiljeno. Ne moraju svi da budu drugačiji, ekstravagantni ukoliko to nije svojstveno njihovoj prirodi.

Našu sagovornicu najviše usrećuje kada vidi svoj model kako „oživi” na nekoj ženi dok hoda ulicama Beograda, njenog rodnog grada. – Kada idem do banke, kupujem sladoled u Knez Mihailovoj i ugledam ženu u haljini koju sam kreirala osećam se neizmerno srećnom.

Za ovo leto preporučuje puderbež boju – jer može dobro da se kombinuje i odgovara svakoj prilici.

Za sada nema ambiciju da se okuša u nekoj od modnih prestonica poput Pariza, ali zato ne odustaje da svoje kreacije stvara od prirodnih materijala koje nabavlja u Turskoj, Poljskoj i još nekim zemljama članicama EU.

Pamuk bez pesticida

Odluku da kreira samo od prirodnih materijala Jovana Kobald je donela jer više nije mogla da izdrži svojevrsni poliesterski cunami. „Lično nisam mogla više ništa da nađem šta bi mi odgovaralo i zaključila sam da mi više prijaju prirodni materijali. Počela sam da izučavam ekomaterijale i biomaterijale što je korak dalje od čistog pamuka i čiste svile. To su materijali s oznakom „Global Organic Textile Certificate” jer su biljke od kojih su nastali gajene bez pesticida i ni na koji način u procesu njihove izrade ne zagađuje se životna sredina.