Ljubav je čudo koje pobeđuje sve

Kao i njegove drame, prvi roman Siniše Kovačevića „Godine vrana” (izdavač „Vukotić medija”) čita se uz uzdah, čak i suze. To je potresna pripovest o Beogradu u Prvom svetskom ratu i u prvoj godini slobode, o patnjama žena i dece, kao i vojnika koji se vraćaju u opustošeni grad. Po rečima Siniše Kovačevića, istinitih događaja na liniji priče ili sudbine likova iz romana – nema, ali uključene su istorijske ličnosti poput kralja Petra, Arčibalda Rajsa i Milana Rakića. „Roman govori o tome da je čovek u ratu uvek žrtva, bilo da je na strani pobednika ili gubitnika. U suštini rat nema pobednike i koliko god bile građene trijumfalne kapije, rat je samo poraz. Međutim, ljubav je ta sila koja pobeđuje sve, jača je od svega”, kaže autor o osnovnoj premisi romana „Godina vrana”, koji je postao pravi hit među čitaocima.

Jedna od dominantnih tema vašeg dramskog stvaralaštva – mali čovek, Srbin u ratu, sada je i tema vašeg prvog romana. Zbog čega ste se opredelili da je smestite u novi književni rod?

Da krenemo od te opservacije malog čoveka u ratu, Srbina, to je stoga što i sam jesam Srbin. Kao što se jedan francuski pisac koji se bavi malim čovekom u ratu po logici stvari bavi Francuzom. Rat ima neverovatan paradigmatski fenomen. Opasan je i kada prođe pored vas, kad samo udari repom. Ne završava se onog trenutka kad je primirje potpisano. Dugo nakon toga odsjaji sukoba ostavljaju tragove na ljudima i na njihovim sudbinama i često zakasneli udarci mogu da budu opasniji od onih koji nastupaju u prvim ratnim trenucima.