Živimo zarobljeni u svetu sanjarenja

Kada su trojica beogradskih muzičara: Srđan Gojković Gile, Ljubomir Đukić i Jovan Jovanović sedeli u čuvenoj kafani „Mornar” 11. januara 1980. godine došli su na „suludu” ideju – da za koncert svog već postojećeg benda „Hipnotisano pile” osnuju još jedan sastav koji bi bio predgrupa na svirci. I da ga nazovu „Električni orgazam”! Međutim, od benda koji je trebalo da posluži za jednokratnu upotrebu, kako su te večeru u „Mornaru” smislili, „Električni orgazam” postaće jedan od najdugovečnijih i najuspešnijih sastava na prostoru bivše Jugoslavije. Iako su bili ključni igrači beogradskog „novog talasa”, tokom čitave karijere klonili su se nostalgije, i prevazilazili silne turbulencije, a nedavno su objavili i novi, 12. po redu, studijski album „Gde smo sad?”

Novo studijsko izdanje spremali ste pet godina. Zašto je taj „proces” trajao toliko? Perfekcionizam ili splet okolnosti?

Ne, nije perfekcionizam, možda pre splet okolnosti. Kao i prošli album, i ovaj smo radili u Bananinom (Branislav Petrović, gitarista, prim. aut.) studiju, tako da nismo morali da žurimo sa snimanjem. To ima svojih mana, ali i prednosti. Mane su da se to razvuklo na tako dug period, a prednosti su da smo u takvom vremenskom rasponu mogli da uočimo neke nedostatke i ispravimo ih.