Šta je sve Srbija učinila za „svoje" Hrvate?

Gotovo svi od ukupno 24 zahteva hrvatske nacionalne manjine u Srbiji je ispunjen ili je njihova realizacija pri kraju, saopštio je predsednik Aleksandar Vučić, podvlačeći crtu ispod obaveza koje je naša zemlja preuzela Subotičkom deklaracijom, dokumentom koji su on i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović potpisali u juna 2016. godine.

„Uradili smo mnogo toga i mnogo čime bi mogla da se diči hrvatska predsednica šta je postignuto posle naših razgovora po pitanju prava Hrvata u Srbiji”, rekao je Vučić.

Taksativno, to znači:

- za potrebe rada i realizacije programa Hrvatskog prosvetnog društva „Jelačić” Grad Novi Sad izdvaja 800.000 u 2018. godini,

- upravo se rešava obnova oštećenog mosta u šumi Šmaguc, na kanalu DTD u Monoštoru, tačnije - tender je u toku i proces ide po planu,

- po pitanju učestvovanja Hrvata u procesima odlučivanja dogovoreno je da pokrajinska vlada angažuje do četiri osobe za rad u pokrajinskim sekretarijatima; ostalo je da Hrvatsko nacionalno veće i DSHV pripreme biografije i odrede ko će biti delegiran za rad u pokrajinskim organima,

- dogovoreno je veće uključenje Hrvata u policiju Srbije, posebno na područjima gde Hrvati žive; takođe se čeka njihov predlog;

- potpisan je sporazum za izbor lektora, što je hrvatskoj manjini bilo veoma važno, za Univerzitet u Novom Sadu, na hrvatskom jeziku, i procedura izbora lektora je u toku,

- nastavljeno je proširenje mreže obrazovnih profila u Srednjoj medicinskoj školi u Subotici i u osnovnim školama u Žedniku i Sonti na hrvatskom jeziku i to u dogovoru sa Hrvatskim nacionalnim vijećem; srednje škole su rešene, a procedura za osnovne je u toku,

- dato je dodatnih 100.000 evra za rešavanja pitanja otkupa i uređenja rodne kuće Bana Jelačića u Petovaradinu, na 500.000 evra, koliko je već dato,

- rešava se pitanje povrata Hrvatskog doma Hrvatskom kulturnom centru „Srijem” iz Sremske Mitrovice; pošto ima imovinskih problema, država Srbija je ponudila za jedan evro zakup na 50 godina, ali, pošto predstavnici Hrvata hoće vlasništvo - to se sada rešava,

- dogovoreno je uspostavljanje dijaloga sa predstavnicima Katoličke crkve u Subotici, a reč je o pitanju restitucije, oporezivanju imovine u Subotici i Bečeju; predsednik Srbije je već obavio neke razgovore, a pozvao je, kako je sam rekao, biskupe na sastanak, pa se i to rešava,

- dogovorena je obnova Doma kulture u Tavankutu, projekat je završen, izdata građevinska dozvola, i obezbeđeno 40 miliona dinara, koliko je potrebno za radove,

- dogovoreno je da Vlada Vojvodine bude pokrovitelj Dužijance u 2018. godini i to je podržala sa dva miliona dinara.

- dogovoreno je da se započnu razgovori u vezi sa obeležavanjem mesta stradanja Hrvata u Srbiji tokom 90-tih godina prošlog veka, čeka se njihov predlog kako bi to moglo da se uradi,

- dogovoreno da se pruži podrška već postojećoj saradnji između Hrvatskog nacionalnog veća i Srpskog narodnog veća, da bi mi obezbedili dodatni novac za aktivnosti hrvatske manjine i to je realizovano.

Vučić je izneo u javnost i da je bilo postavljeno pitanje privođenja na informativne razgovore predstavnika hrvatske zajednice od strane BIA, da je to proveravano i da su, po njegovoj oceni, postignuti značajni rezultati.

Bilo je, kako je preneo predsednik Srbije, i drugih pitanja, od onih od egzistencijalnog značaja, koja se tiču zapošljavanja ljudi iz vrha hrvatske zajednice, što je takođe već realizovano.

„Imamo nova pitanja oko biste pojedinih katoličkih sveštenika, koja su sporna, jer Srbi kažu da je reč o nekome ko je bio proustaške orijentacije iz perioda pre Drugog svetskog rata. Hrvati smatraju drugačije, gledamo kako da to rešavamo”, rekao je Vučić i spomenuo da ima i drugih pitanja koja su već realizovana, ali o kojima ne bi govorio.

Subotička deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, koju su 20. juna 2016. potpisali tadašnji premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, ima šest tačaka.

Prva se tiče unapređenja bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj, i hrvatske u Srbiji.

To bi, kako se navodi u deklaraciji, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, koju je 10. novembra 1994. usvojio Savet Evrope.

U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.

U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.

Kao treća tacka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne da ubrzaju primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. godine u Beču.

Deklaracijom se u četvrtoj tački potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Obe države svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u petoj tački deklaracije i dodaje da su spremne da aktivno i koordinirano deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

Poslednja, šesta tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.

Vučić je tada podvukao da je kroz Deklaraciju pokazana želja da se odnosi unapređuju, što nije pitanje samo šest tačaka koje su u dokumentu, a Grabar Kitarović je rekla da se potpisnici deklaracije obavezuju i da lično učine sve što je u njihovoj moći kako bi se krenulo ka konkretnom rešavanju otvorenih pitanja i kako bi se okrenuli ka budućnosti.

Kako stvari stoje, te kako navode predstavnici Srba u Hrvatskoj, kao i političari i aktivisti u Srbiji koji se bave pitanjem položaja Srba u Hrvatskoj - od te obaveze, bar kada je reč o hrvatskoj strani, nije bilo gotovo ništa. (Tanjug)

Čotrić: Srbija ispunila sve iz Subotičke deklaracije

Srbija je ispunila sve iz Subotičke deklaracije u cilju unapređenja položaja pripadnika hrvatske zajednice, dok se, nažalost, Srbi u Hrvatskoj i dalje ustručavaju čak i da ispolje svoj nacionalni identitet, a da se i ne govori o napretku u poštovanju njihovih prava, kaže član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić.

Kada je reč o položaju hrvatske manjine u Srbiji, Čotrić za Tanjug kaže da su u tom smislu najrelevantnije izjave njihovih predstavnika, pre svega predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislava Žigmanova, koji je i istovremeno i poslanik u Skupštini Srbije - da je zadovoljavajući i u skladu sa najvišim pravnim standardima u oblasti poštovanja manjinskih prava.

„Poslednjih godina, posebno od potpisivanja Deklaracije, naše vlasti su učinile mnogo da se unapredi položaj hrvatske manjine u Srbiji i pre svega da se omogući rad kulturno-prosvetnih institucija Hrvata”, navodi Čotrić, dobar poznavalac položaja Srba u regionu.

Hrvatskoj zajednici je, nabraja, data na upotrebu rodna kuća bana Jelačića u Petrovaradinu koja bi trebalo da bude Kulturni centar, za šta je Srbija izdvojila pola miliona evra da taj objekat otkupi od prethodnih vlasnika.

Naveo je i da je hrvatskoj zajednici omogućeno korišćenje Doma kulture u Tavankutu, otvaranje lektorata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, otvaranje odeljenja Medicinske škole u Somboru, izgradnja komunalne infrastrukture, kao i puteva i mostova, u mestima gde žive pripadnici hrvatske zajednice na teritoriji Vojvodine.

Hrvatski je proglašen za službeni jezik u više opština u Vojvodini - Subotici, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Šidu, Apatinu, a na radiju u Somboru i Subotici, kao i na Drugom programu RTV Vojvodine emituju se emisije na hrvatskom jeziku.

„Zaista, kada je reč o Srbiji, ona je ispunila sve iz Subotičke deklaracije. Kada je reč o pripadnicima hrvatske zajednice u Srbiji nema nikakvih pritužbi niti zamerki”, kaže Čotrić.

On, međutim, navodi da, s druge strane, kada je reč o položaju Srba u Hrvatskoj, situacija, na žalost, nije takva.

Upozorio je da se broj Srba u Hrvatskoj i dalje smanjuje i da se i dalje Srbi iseljavaju u Srbiju i treće zemlje, da kod Srba u Hrvatskoj postoji osećaj nesigurnosti i diskriminacije u javnom životu, a da nema garancija za njihovu bezbednost.

Tom osećaju, kaže, doprinose i situacija koja se stvara u medijima i izjave nekih političkih predstavnika Hrvatske.

„Uvek kada se obeležavaju neke godišnjice takozvanog domovinskog rata stvara se atmosfera animoziteta prema Srbima i to sve zajedno dovodi do toga da se, zapravo, Srbi ustručavaju da javno ispoljavaju svoj identitet”, kaže Čotrić.

I dalje, navodi, postoji problem takozvanih tajnih optužnicama koje se gotovo svakog meseca podižu protiv Srba iz Hrvatske ili hapse povratnici što, naglašava, opet stvara jednu situaciju nesigurnosti za Srbe u Hrvatskoj.

Govoreći o ispunjavanju ostalih tačaka Deklaracije, Čotrić je rekao da se predsednik Aleksandar Vučić sastao sa udruženjima iz Hrvatske koja tragaju za nestalima i oni su, kaže, takođe veoma zadovoljni onim što su čuli od njega na sastanku i što je Srbija uradila konačno na tom planu, posle 20 i više godina na tom planu.

Kada je reč o graničnim sporovima i problemima, Čotrić smatra da je bitno da Srbija nema nikakve teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj, a da se problemi koji postoje u graničnom pojasu Dunava rešavaju u redovnoj proceduri.

„Nadam se da neće biti potrebe za međunarodnom arbitražom na tom planu i da će se i tu pronaći rešenja koja će zadovoljiti obe strane. Međudržavne komisije na tome rade i ima određenog napretka”, kaže Čotrić.

Govoreći o tržištu i plasmanu roba iz jedne u drugu državu, Čotrić je rekao da je mnogo više hrvatskih investicija u Srbiji zato što je, smatra, Srbija otvorenija kao društvo i tržište za hrvatske investicije i plasman njihove robe u Srbiji, nego što je slučaj sa hrvatskim tržištem i plasmanom robe iz Srbije.  (Tanjug)