Spasioci bez dozvole za rad

Narednih sedam dana biće sunčano i toplo, što znači da će na bazenima biti više kupača, na Adi Ciganliji je redovno gužva, kao i na zemunskom Lidu, novosadskom Štrandu, belocrkvanskim jezerima… Samim tim, veća je opasnost od nemilih događaja sa tragičnim ishodom, kao što je pre dva dana bio slučaj sa dečakom E. D. (16), koji se utopio u Dunavu kod Beočina. Nešto ranije ista sudbina na kupalištu Mušvete kod Čajetine zadesila je dvadesettrogodišnjeg mladića. U junu se na bazenu u Jakovu utopio sedamnaestogodišnjak, a na Vlasinskom jezeru muškarac star 42 godine.

Na prvi pogled ohrabruje činjenica da ove godine ima manje ovakvih tragičnih slučajeva. Za to imamo da zahvalimo pre svega kišovitom letu, koje je donelo lošu kupališnu sezonu, primećuje Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije. On ističe da je na kupalištima gde je uspostavljen sistem rada spasilačkih službi kupanje bezbedno. Nažalost, spasilaca je sve manje, pa i bezbednih kupališta, posebno na rekama i jezerima, gde bi po propisima spasioci trebalo da budu raspoređeni na svakih 200 metara.

– Veliki broj ljudi koji se bave ovim poslom otišao je u inostranstvo, gde je ovo takođe deficitaran posao, a mnogo bolje plaćen. Najčešće se ide u evropske zemlje, a mnogi odlaze i u Ameriku. Ove godine to je izraženo i zato što je sezona jako loša, a spasioci su uglavnom plaćeni po radnom satu – objašnjava Grujić.