Pasoš kao ekonomska ulaznica

Saša Ćioringa, direktor Istraživačkog centra nemačke kompanije „Kontinental” za Srbiju, koji se bavi softverom i sistemskim inženjeringom, pre nekoliko meseci postao je državljanin Srbije. Na otvaranju centra predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio mu je srpski pasoš uz obrazloženje da je Ćioringa jedan od mnogih ljudi iz Srbije koji rade u inostranstvu, gde su stekli znanja, ali su se potom i vratili u svoju zemlju kako bi uložili u nju.

Srpska ekonomija je, kako je tada ocenio Vučić, dobila „višu ligu investicija i investitora”, a građani Novog Sada i Srbije novih 500 radnih mesta. Tek kasnije smo saznali da je otvaranje radnih mesta u ovoj industriji država subvencionisala sa 19.000 evra po zaposlenom, što je naišlo na veliko negodovanje IT sektora. Uručivanje srpskog pasoša direktoru strane firme bio je, po svemu sudeći, čin zahvalnosti za ulaganje u našu zemlju, dok se u mnogim zemljama sveta već izvesno vreme neguje institucija ekonomskog državljanstva.

Da li Srbija ima u planu da na takav način pristupi stranim investitorima i može li da ih privuče zauzvrat im nudeći neke benefite u poslovanju, a uz to i pasoš?