Zamke na putu od sumnje do presude

Kriv ili nevin, pitanje je sad. Kada je neko osumnjičen, nije kriv dok to ne utvrdi sud, ali nije ni „dokazano nevin”. Pretpostavka nevinosti je oboriva.

Javni tužilac je dužan da dokazuje krivicu, a okrivljeni nije dužan da dokazuje nevinost. Ima zakonsko pravo da se smatra nevinim, ali ga mediji i javnost tretiraju potpuno drugačije. Zato je podneta inicijativa da se kršenje pretpostavke nevinosti sankcioniše, ali se postavilo pitanje da li bi to novo krivično delo moglo da bude zloupotrebljeno za „olako potezanje” tužbi protiv novinara i javnih ličnosti.

– Kada se kaže da se svako smatra nevinim, to ipak ne znači da je okrivljeni zaista baš nevin. Jer, da je tako, onda se ne bi mogao ni voditi bilo kakav krivični postupak protiv njega. Postupak se vodi upravo zato što postoji određeni stepen sumnje u krivicu. Zato je pretpostavka nevinosti, u pravnom smislu, oboriva pretpostavka. Zašto bi se, inače, nevin čovek krivično gonio? – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Od osnovane sumnje do osuđujuće ili oslobađajuće presude prođe mnogo vremena i za to vreme pretpostavka nevinosti se krši.