Slani ukus jugonostalgije

POVRATAK U BUDUĆNOST

Nedavna smrt Olivera Dragojevića oživela je rasprave o jugonostalgiji. Nostalgija  nije nužno žal za boljim vremenima. To je najbolje pokazala Svetlana Bojm u svojoj sjajnoj knjizi. Rusi u SAD, čak i ruski Jevreji, pa i vrlo uspešni, sa nostalgijom čuvaju kič predmete iz sovjetskog vremena.  U prebogatoj Nemačkoj bivši građani DDR („Osiji“ ili „Dederoni“) su čak smislili reč za romantičnu uspomenu na sivkasto vreme socijalizma Ostalgie,  igra reči koja spaja nemačko ime za Istok i nostalgiju. 

Postoje neka opšta mesta nostalgije u bivšim socijalističkim zemljama. Svi žale za sigurnošću i stabilnošću,kao i relativnom jednakošću socijalizma, čak i onog sivog „realnog“. Neki sastojci nostalgije su prisutni samo u pojedinim zemljama. U bivšim SSSR-u i SFRJ ljudi cene veličinu i snagu ovih nestalih federacija. Putin je zato  oživeo one sovjetske tradicije koje podsećaju na veličinu  i moć Sovjetskog Saveza i spojio ih sa carskim tradicijama. U bivšoj Jugoslaviji, čak i bogata Slovenija ima problema sa svojom slikom u svetu, jer je teško razlikuju od Slovačke.

Predrag J. Marković

Sahrana filozofije

Povodom teksta Ivana Milenkovića, Čemu filozofija u obrazovnom sistemu, Politika, KNU, 28. jul 2018.

POVODI

Vest koju je sa nama – čitaocima Kulturnog dodatka, kao sa malobrojnom preostalom rodbinom podelio Ivan Milenković, filosof, o tome da će u Srbiji, u srednjim stručnim školama uskoro biti ukinuta (ili sasvim neadekvatno preinačena) nastava filosofije, duboko me je rastužila.  Iluzija spokoja koju  donose letnji meseci sada je definitivno nestala, ustupivši mesto osećaju tuposti, praznine i nemoći.

U dugačkoj i intenzivnoj seriji pogrešnih, loših, nepromišljenih, nedobronamernih... reformi koje se sprovode u našem društvu (ili nad našim društvom), ovo je još jedan siguran korak ka ambisu. Mada, kako je Milenković u jednom ranijem tekstu primetio, mi smo već u ponoru! Ako je bio u pravu, onda njegovo dno svakim danom deluje sve dublje i mračnije.

Aleksandra Pavićević

Kako se imenuju stanovnici država

SLOVO O JEZIKU

Svedoci smo nastajanje novih država, kao i promena naziva starih država. To često izaziva nedoumice kako imenovati njihove stanovnike, a da to bude u skladu sa pravilima građenja reči u srpskom jeziku. Problem postoji i kod imenovanja stanovnika država koje su odavno u upotrebi u srpskom jeziku, ali nijedan priručnik niti rečnik nema iscrpan spisak njihovih imena . Donećemo u ovom prilogu neka rešenja.

Daćemo prvo opštu napomenu da se izvedenica kojom se imenuje stanovnik nekog naseljenog mesta (etnik) najčešće gradi uz pomoć tri danas produktivna sufiksa: -(j)anin (dodaje se na osnovu koja se završava na suglasnik), -ac (dodaje se na osnovu koja se završava na sonant) i -anac (najnoviji, ali vrlo produktivan, naročito za novija obrazovanja od imena zemalja, pogotovo onih na -ija) .

Počećemo od naziva stanovnika Jamajke, koji Pravopis donosi jedino u obliku Jamajkanac, što je regularno sagrađeno od osnove Jamajk- i sufiksa -anac. Međutim, postoji jedan stariji i rasprostranjeniji oblik, koji je takođe regularno sagrađen, a to je oblik Jamajčanin (osnova Jamajk- + sufiks -janin, koji jotuje suglasnik k, dajući č). Nema nikakvog razloga zaboraviti ga ili ga isključivati.

Rada Stijović