​Od postistine do otkaza

U jednom od onih šarmantnih programa iz arhive nekadašnje Televizije Beograd pre nekoliko dana emitovana je emisija o Stojanu Stivu Tešiću, Amerikancu srpskog porekla, oskarovcu i velikom zaljubljeniku u obe svoje domovine. Pomenut je i Tešićev film „Četiri mangupa”, koji je „Njujork tajms” svojevremeno nazvao najboljom pričom o Americi šezdesetih godina prošlog veka. Ostvarenje se bavi unutrašnjom borbom doseljenika iz Jugoslavije (poput samog Tešića) da pomiri sopstvena očekivanja koja je imao o SAD sa realnom slikom društva koje je zatekao.

I baš pitanje nesklada između istinske realnosti i naše percepcije o njoj nije napuštalo Stiva Tešića ni u kasnijim razmišljanjima. Ova dilema je, uostalom, dovela do toga da još pre četvrt veka smisli kovanicu „postistina” koja je danas nezaobilazan termin u svakoj analizi savremenog trenutka. Tešić je pravilno detektovao sklonost ljudi da podsvesno „zaziru od istine” jer ona ume da bude neprijatna, što je osobina koja se u poslednje vreme nepravedno pripisuje isključivo Trampovoj Americi ili postbregzitovskoj Velikoj Britaniji. Sada su u modi fraze o „lažnim vestima” i „alternativnim činjenicama”, kojima je objavljen i rat. Ipak, malo ko od prvoboraca za istinu haje za sumornu statistiku o sve češćem otpuštanju sa posla onih koji bi trebalo da predstavljaju najveći garant u zaustavljanju ovih pošasti – novinara.