Prva ljubav zaborava nema

Guča – Još od drugog Sabora 1962. godine, u najvažnijem danu priredbe, Gučom projezde okićeni svatovi i sedlani atovi noseći mladence, dok se oko njih šire barjaktar, dever, kum, stari svat i čauši. Za njima jenđe trukuju arije iz bijelih grla:

„Dođi Mile do zelenog roda, ako nisi velika gospoda. Sazuj čizme i obuj opanke, pa zaigraj do lepe seljanke. I obuci šajkano odelo, da zajedno prođemo kroz selo.” Ili, odgovor proscu iz Ivanjice: „Nit’ ću poći, niti ću ti doći, najlepši su dragačevski momci.”

Prikaz stare dragačevske svadbe, evo već 57 godina, jeste događaj od kojeg saboraši ne mogu da odvoje oči. Svakome ko se bar jedared ženio ili udavao, dok gleda lepo odenute dragačevske mladence, u mislima promiču slike sa sopstvene svadbe, i sećanje na dan kad su potpisali ugovor na neprolaznu ljubav. Kasnije to život malo uzme pod svoje, ali neka...