Na listama čekanja 72.540 pacijenata

U srpskim bolnicama na operaciju ili na različite vrste snimanja čeka 72.540 ljudi. Najduže su liste čekanja za operaciju katarakte, ugradnju veštačkog kolena i kuka, koronarografiju srca, stavljanje veštačkih valvula, ali i snimanje glave i kičmenog stuba na magnetnoj rezonanci. U proseku, na najtraženije intervencije čeka se oko dve godine, ali se dešava da pacijent na red za operaciju stigne i posle šest godina.

Po listama čekanja koje se objavljuju na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na primer, čovek koji je u užičkoj bolnici zakazao operaciju ugradnje veštačkog kolena u januaru 2013. doći će na red u martu 2019. godine. A bolesnik koji je prošlog meseca stavljen na listu u Institutu „Banjica” biće operisan u januaru 2022. godine. Ako se sudi po zvaničnim listama, danas će u ovoj ustanovi biti operisan bolesnik kome je operacija kolena zakazana u decembru 2014. godine.

Kako saznaje „Politika”, na kardiohirurške intervencije najduže se čeka u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, zatim u Kliničkom centru Srbije i KC Kragujevac, dok se na VMA, u KC Niš, bolnicama u Kruševcu i Užicu, KC Kragujevac i KBC „Zvezdara” najduže čeka na ortopedske intervencije.

Da bi se uhvatili ukoštac za ovim problemom, RFZO je početkom godine pustio u rad novi softver zahvaljujući kome sada jedan pacijent ne može da bude prijavljen za istu operaciju u više bolnica, a dr Sanja Radojević Škodrić, v. d. direktora ove ustanove, najavila je za naš list da će krajem godine zaživeti i sistem regionalnih lista čekanja, da bi pacijenti kraće čekali na intervenciju i da ne bi morali da putuju u udaljena mesta.

– Najpre treba definisati okvire regiona i sve uraditi da svaki ima jednaku opremu i kadar. Na tome intenzivno radimo zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Tamo gde nedostaju stručnjaci, slaćemo eksperte iz glavnih centara da tamo obave operacije – kaže dr Radojević Škodrić.