Zločin je zaledio život

„Ovo je mramor Ivana Jovovića”, kaže Milić Milićević, razgrće travu i pokazuje kamen postavljen na mestu gde je pre petnaest godina izdahnuo mladić Ivan Jovović. Taj kameni beleg, jedva vidljiv i zarastao, jedini je spomen na njega i Panta Dakića, koje je usmrtio rafal dok su se kupali na reci Bistrici.

U hermetično zatvorenom Goraždevcu taj krivi vir na reci, mala zaravan, vatra za pečenje kukuruza bili su jedini izlaz, predah i razonoda. Bio je to poslednji izlazak na reku, a krvave pečate i teške rane odavde su odneli Dragana Srbljak, Bogdan Bukumirić, Đorđe Ugrenović, Marko Bogićević.

One unutrašnje rane, strahove dece koja su bežala kroz šikaru, kukuruze i ograde, niko nije zabeležio. Na vir se više niko nije vratio. U međuvremenu se za druge život nastavio, albanski privrednici prokopali su novo korito i izmestili reku, vrbak iz kojeg je ubica pucao izrastao je i gotovo pokrio mesto zločina.

Tišina i isto vrelo leto.