Letnja razglednica Stokholma

Ovde kao da se neki od bogova iz antičkog mita poigrao u nekoj pauzi stvarajući svet ...i ne znajući kako dalje ....i pitajući se: dal' da se batali ćorava posla ...ili da nastavi....

- Jes' da nastavi - ali kako?

Tako on u svojoj dokolici misli, i odsutno premešta i dodaje šta god mu pod ruku padne:- Sipa slanu vodu, pa slatku; pa počne da pravi ostrva. Mnogo ih poređa, sve jedno do drugoga. Sam se sebi čudi; šta će mu  tolika ostrva. Pa onda počne da sadi: svašta sadi, i cveće i drveće; meša retke četinare sa svakojakim listopadom. Malo malo pa se odmakne, pa škiljeći na jedno oko, nešto doda nešto oduzme; vidi se počinje da uživa u toj svojoj igri, i sve šapuće: "Nije loše, nije loše" . . .

Baš kao što se slikar ponekad poigra, razdražen belinom platna i nedostatkom nadahnuća, pa iz dosade nabacuje boju do boje; pa onda u tome prepozna nešto - i živne; pa krene vođen ni sam ne zna čime. . . . i ispadne dobro.

Posle dođoše ljudi, pa im se dopade, tu gde se slatka i slana voda dodiruju. Tu ostaše i utvrdiše grad na centralnom ostrvu. Nazvaše ga Stokholm; jer je "stor holme" - veliko ostrvce . . . a možda iz nekog drugog razloga.

Stokholm jeste lep grad.

Naročito leti, kad sunce obasja i razotkrije svu tu lepotu. Možda baš zato tada, tokom "belih noći", dan traje - danonoćno, da se ta lepota što duže vidi. Na onom centralnom ostrvu nalazi se stari grad - Gamla Stan, koji je delimično zadržao srednjovekovni barokni izgled. Najstarija građevina u njemu je velika crkva -Storkyrkan, koja potiče iz 13 veka, kada je i grad osnovan.(/slika2)

Stari grad koga još zovu grad među mostovima - "Staden mellan broarna", ispresecan je uzanim krivudavim uličicama popločanim kaldrmom. Tu je i ulica sa najstarijim nazivom -"Trgovačka", koji potiče iz davne 1323. Većina kuća je iz 17. i 18. veka: uske su sa visokim pročeljima, živopisno obojene i sa obaveznom kukom iznad najvišeg prozora na žabatu, - za unošenje i iznošenje namestaja, jer tesno zavojno stepenište nije za to podesno.

Ulice izlaze na trgove osenčene krošnjama stoletnih hrastova ispod kojih se na malim od starosti pocrnelim fontanama bezbrižno ptice kupaju. Opšti spokoj remeti samo gukanje golubova i prhut ptičjih krila, kad ih uznemire radoznali turisti koji leti svuda zavlače svoj nos.

Na centralnom trgu ovog drevnog grada nalazi se velika česma iz 16. veka sa 4 lule i 4 velike poluge za pumpanje vode. Ona pamti vreme, kada su tu kraj nje, na panju odrubljivane neposlušne glave. Događaj je nazvan "Stokholmsko krvoproliće", a odnosi se na ubistvo 97 velikaša -protivnika kralja Kristijana, koji su na prevaru pozvani na proslavu i pogubljeni u novembru 1520. Tu se nalazi i zgrada Švedske Akademije, u kojoj se svake godine odlučuje o dobitniku najprestižnije od svih nagrada. Svako će vam pokazati znameniti prozor: poslednji sa leve strane prvoga sprata, iza koga se svakog oktobra bira pisac nad piscima - novi laureat Nobelove nagrade za književnost.

Na kraju Gamla stana je i kraljevski dvor "Tri krune", najreprezentativnija barokna gradjevina u gradu. Iako je švedski kralj najsiromašniji od svih svetskih monarha - ima najveći dvor. Ostaviše mu ga u amanet srednjovekovni pretci: njemu velelepni dvor, a naciji znamenje - zvanični državni simbol "Tri krune". Da ih podseća na vreme kada su bili sila, i kad su vladali Danskom i Norveškom.

Sa june strane Gamla stana nalazi se drugo ostrvo mnogo veće - Södermalm. Na njega se prešlo, kad je Stari grad postao tesan, pa sa njega na treće, i tako redom, sa ostrva na ostrvo. Prva dva ostrva, razdvaja uzani vodeni kanal koja ujedno spaja zaliv Baltičko more i jezero Mälaren.

Pošto je nivo jezera pola metra viši od nivoa mora, tu se nalazi ustava - Slusen, preko koje brodovi prelaze iz jezera u more i obratno. U samom centru grada je luka gde more uranja duboko u kopno. Duž cele obale pristaju brodovi koji redovnim linijama povezuju grad sa predgrađima, i sa bližim i daljim ostrvljem.

Među njima najviše je onih belih stogodišnjih staraca sa odžakom, što neumornorno brekću uzduž i popreko zalivom. To su oni, čiji se zvuk sirene, starinski i lepo odbija o kuće Gamla Stana plašeći galebove i albatrose koji tu klikčući kruže u potrazi za hranom. Malo dalje se setno ljuljuškaju zauvek privezane stare dereglije, čije plemenito drvo svedoči o njihovom nekadašnjem sjaju, a na kojima sada žive zaljubljenici vode. (zauvek zaljubljeni u vodu)

Plavi azur mora sa svojom belom krestom dobro pristaje, uz na obali dostojanstveno poređane elegantne palate sa zašiljenim tornjevima na svojim krovovima. Te zgrade s kraja 19. veka - u klasicističkom su ili neorenesansnom stilu; njih ima najviše, jer je tada izvršena velika rekonstrukcija grada, po ugledu na onu parisku.(/slika3)

Između kuća i vode proteze se ekskluzivni Strandvägen, sa svojim drvoredom uredno i pod konac potkresanih krošnji, i šetalistem sa lepim pogledom na Nordijski muzej i Vasa muzej.

Uz samu obalu Södermalm-a nalazi se brdo načičkano starim lepim kućama čiji svi prozori, sa litice gledaju na zaliv i Gamla stan prekoputa. U podnožju tog brda a u pravcu otvorenog mora, nalazi se pristanište gde se kotve najvece morske grdosije, feriboti koji svakodnevno plove za Helsinki. Svako u gradu je svestan njihovog polaska, jer ma gde se nalaziš, čuješ moćni zvuk brodske sirene koja oglašava taj trenutak: uu-uu-uuuu.

Sledećih nekoliko časova brod plovi prelepim stokholmskim arhipelagom, provlačeći se između gusto načičkanih ostrva - ima ih nekoliko hiljada, a zatim izlazi na otvoreno more hvatajući kurs sever, severo-istok u pravcu finske prestonice.

Na ostrvima su male drvene kuće crveno obojene, sa belim okvirima prozora i vrata. To su letnje "kućice u cveću" stanovnika Stokholma, koji tu provode odmor. Njima je najveci dnevni dogadjaj kad prolazi veliko plovilo. Onda se svi, veliki i mali okupe na obali i - mašu putnicima na brodu. A putnici sa paluba, koje su na visini višespratnih kuća - odmahuju. Taj mali gest ljudske topline se na tom putovanju ponavlja stotinu puta, u prolasku broda pored svakog ostrva ili plovećeg objekta.