Roze pisma gospa Živke

Već gotovo sto godina se u srpskom jeziku upotrebljava germanizam roza za označavanje ružičaste boje. Isto toliko sreće se i oblik roze (setimo se da je Nušićeva gospa Živka dobijala pisma roze boje). Pravilna su oba oblika, mada naši rečnici prednost daju prvom. Ima, međutim, već nekoliko godina kako primećujemo primere poput ovih koje smo nedavno zapisali: Za proleće predlažu glamurozne komade u rozoj i zlatnoj boji. Kožne sandale u rozoj i srebrnoj boji. Kit Ket u rozoj nijansi. Ofarbala je lice u rozu boju. Rozu čokoladu kreirao je prošle godine…

Reklo bi se da se ovaj pridev odomaćio kod nas i počeo donekle da se ponaša poput odgovarajućih naših prideva. Vidimo iz primera da ga poneko menja po padežima – srećemo rozu boju kao što nalazimo zelenu, plavu ili neku drugu „domaću“ boju. Ovaj pridev se, međutim, poput sličnih prideva stranog porekla ne menja po padežima. Pravilno je jedino: sandale u roza (roze) boji, lice ofarbano u roza (roze) boju itd.

Za označavanje boje ili nekog dezena koriste se u srpskom jeziku još neki nepromenljivi pridevi: bež, braon, karo, pepita, rezeda, teget. Oni se ne menjaju po padežima i nemaju posebne oblike za rod: teget je i (ona) haljina, i (onaj) kaput, i (ono) odelo, nose se haljine u bež boji, sa pepita dezenom i sl.

Pridev pepita, dobijen po imenu španske plesačice iz 19. veka i tako preuzet i kod nas, koristi se i u obliku pepito, što je norma takođe prihvatila.

Međutim, rečnici i priručnici beleže samo oblik rezeda (rezeda je, inače, ime ukrasne biljke Reseda odorata), mada se u praksi često sreće i oblik rezedo. U jednoj jezičkoj grupi na internetu bilo je čak šest puta više onih koji govore rezedo suknja od onih koji kažu rezeda suknja. Zasada u našim priručnicima nema ovog oblika.

***

Postavili su nam pitanje da li je pravilno reći ustati se, npr.: Svakog jutra kad se ustanem, prvo popijem kafu.

Nije pravilno tako reći. Ovaj glagol nije povratan i treba koristiti samo oblik ustati: Svako jutro kad ustanem, prvo popijem kafu. Oblik ustati se sreće se često kod hrvatskih autora (nastao verovatno analogijom prema dići se, podići se i sl.), a kod nas ga nalazimo u narodnim pesmama, ali tu se, kako i sam Vuk Karadžić kaže, koristi za potrebe stiha: Ustade se Ale od Novoga, / stade Ale kupiti svatove, ili: Pa se knjaže na noge ustade.

***

Mnogima su omiljeni sirevi koji u sebi sadrže neke vrste plesni. U člancima o njima govori se o plesnivim i plesnjivim, odnosno pljesnivim i pljesnjivim sirevima. Očito je ijekavski izgovor sa lj uticao na ekavski izgovor, a blizina lj i nj odnosno l i n dovela do umekšavanja i gde mu nije mesto. Pravilno je govoriti o plesnivim sirevima (u ekavskom izgovoru), odnosno pljesnivim (u ijekavskom izgovoru). Tako se kaže i plesniviti, plesnivost i sl. (ek.), odnosno pljesniviti, pljesnivost i sl. (ijek.).