Surinam sanja srpski san

Srpsku mustru za stabilizaciju javnih finansija uzeo je protekle nedelje Gilmor Hofdrad, ministar finansija Surinama. O ekonomskim izazovima sa kojima se suočava ova zemlja, koja je nedavno povukla priznanje Kosova, razgovarao je sa srpskim kolegom – ministrom finansija Sinišom Malim.

U kakvom je ekonomskom čabru ova malena privreda sa severa Južne Amerike kad je za njene građane nedostižan i „srpski san”? Šta je to toliko razočaravajuće u surinamskim makroekonomskim brojkama kad je tamošnjeg ministra finansija očarala tabela koju mu je pokazao njegov srpski kolega Siniša Mali?

Surinam ima nešto malo više od 590.000 stanovnika, privreda se već godinama bori sa recesijom, a 2016. godine ekonomska aktivnost pala je za 10,4 odsto. U januaru 2011. godine tamošnja vlada je devalvirala tamošnju valutu za 20 odsto i podigla poreze kako bi smanjila budžetski deficit. Već do decembra 2016. godine surinamski dolar izgubio je 46 odsto svoje vrednosti u odnosu na američki dolar. To je ubrzalo inflaciju u ovoj zemlji, pa je ona 2016. godine bila veća od 55 odsto, da bi na kraju prošle godine pala na 22 odsto. Surinam je prezadužena zemlja sa udelom javnog duga od 72,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što tamošnji građani i privreda stvore za godinu dana. Prevedeno u pare, njihov ukupan BDP na kraju 2017. godine dostigao je 3,3 milijarde dolara. To je čak 12,5 puta manji BDP od našeg. To znači da ono što naša privreda proizvede za godinu dana, Surinam ne može ni za 13 godina. Ipak, to ne bi trebalo da nas raduje, jer mereno po stanovniku, i Srbija i Surinam imaju BDP od oko 15.000 dolara, jer naša zemlja ima 12 puta veći broj stanovnika od ove južnoameričke ekonomije.