Izložba naivnog slikarstva

Pančevo – „Slikari iz Kovačice počeli su da se bave naivnim stvaralaštvom zahvaljujući jednom Pančevcu, akademskom slikaru Stojanu Trumiću. Naime, on je 1952. godine, prilikom posete prvoj izložbi radova, posavetovao samouke slikare da ne kopiraju druge autore i preslikavaju razglednice, već da slikaju nešto novo, nešto svoje, što vide i osećaju. Oni koji su mu poverovali krenuli su putem naive koju danas poznaje čitav svet”, reči su istoričarke umetnosti Jarmile Čendić na otvaranju izložbe „Četiri velikana kovačičke naive”, nikad u javnosti viđenih platna Zuzane Halupove, Martina Jonaša, Jana Husarika i Jana Knjazovica, koja je iz mahom privatnih kolekcija sakupilo Udruženje građana i slikara Kovačice i izložilo u galeriji Istorijskog arhiva u Pančevu.

Prvi koji je poslušao iskusnog kolegu Trumića bio je Martin Jonaš koji je slikao jasno i jednostavno i uvek monumentalnog seljaka, velikih šaka sa svakodnevnom mukom. Plave nijanse slovačkih kuća, žute i narandžaste suncokreta, klipova kukuruza i bundeva, zelenilo ravnice i rumenilo sunca natopili su njegove predele i obavijaju njegove poznate likove. Martin je znao da se pored ulja na platnu lati olovke i crteža, te je na međunarodnoj izložbi nagrađen Zlatnom medaljom zajedno sa jednim Dalijem i Gutuzom, a pet njegovih radova otisnuto je u zlatu i uvršteno među najbolje grafike sveta.

A šta reći o Zuzani Halupovoj čije slike su opčinile svet. Već u ranoj mladosti ispoljila je umetnički talenat izrađujući ručne radove vedrih i svežih boja komponovane vanrednim estetskim osećajem. Prvu sliku uljanim bojama naslikala je 1964, a prvi put samostalno izlagala već četiri godine kasnije u Dubrovniku. Svoju „Zimu”, čuveno remek-delo na kom verno prikazuje život u svom selu, poklanja Unicefu kao svoj prilog siromašnoj deci u svetu, a ova organizacija štampa dva miliona božićnih čestitki sa istim motivom. Zuzana nije imala svoje dece, ali je zato na svojim slikama stvorila svet u kojem su deca, puna optimizma i sreće centralna tema, te su je sa punim pravom zvali „mama Zuzana”.