Aca i Ivica, uigrani tandem

Pomisliti da će Ivica Dačić dobrovoljno napusti vlast i otići u opoziciju, jednako je inteligentno kao razmišljanje da bi detence menjalo karfiol za teglu eurokrema. Da opoziciona teritorija nije prirodno stanište šefa crvenih, zna čak i mladi austrijski kancelar Sebastijan Kurc, kome se pričinilo da je Ivica u svim vladama 27 godina, dakle, još u doba kada je Sebastijan nosio portiklu. Iako se preračunao, jer je lider SPS-a u vlasti, otprilike, oko 24 godine, suštinski je pogodio Dačićevu teoriju relativiteta: kao najčudniji Srbin, on odoleva političkom zakonu gravitacije. Kad god se očekuje da tresne o patos, popne se stepenik više. Zato samo naivci veruju da će ga sila Vučićeve teže konačno iz orbite vlasti spustiti na svetu srpsku zemlju.

Ali, ne samo da Ivica ne želi da cmokne zemlju, već to ne želi ni Vučić. Kada su mediji pustili taj spin, Vučić je rekao da, znajući SPS, oni ne bi izašli iz Vlade ni za šta na svetu. Ta konstatacija nije bila toliko ironična, koliko logična.

Kada su Aca i Ivica još 2012. godine sklopili dil o nenapadanju, posle političke sapunice u kojoj je Dačić izdao Vučića 2008. godine, ne održavši reč da će ga podržati za mesto gradonačelnika Beograda, uletevši u zagrljaj Borisu Tadiću, Vučić mu to nije zaboravio. Ali, kada je Ivica četiri godine kasnije, okrenuvši leđa demokratama, otvorio put Vučiću ka vlasti, poslavši Borisa u drugi film, novi gazda Srbije je shvatio da je mudrije držati Ivicu pored sebe, nego protiv sebe. Odnosno, da je u vlasti obojici možda tesno dok sede jedan pored drugog, ali da bi se tek u opoziciji osećali klaustrofobično.