Stari spisak, a nove bolesti

Uprkos raznim najavama u poslednjih desetak godina, u Srbiji još nije usvojena nova lista profesionalnih bolesti, a nije sasvim jasno ko i kako može da utvrđuje postojanje ovih oboljenja. Na trenutnoj listi, koja nije menjana 12 godina, nalazi se 56 bolesti, a broj prijavljenih oboljenja radnika svake godine je sve manji. U neku ruku, mogu da se svrstaju u retke bolesti, jer se u Institutu za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović” u Beogradu profesionalno oboljenje dijagnostikuje u svega pet do sedam slučajeva.

Prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta, objašnjava da se na listu ne unose zanimanja, već bolesti i da ljudi različitih zanimanja mogu da imaju istu bolest.

– Treba inovirati postojeću listu bolesti, neke izbaciti, a nove ubaciti. Institut godišnje registruje poražavajuće malo bolesti. A trebalo bi da ih imamo na stotine, kao što smo beležili ranije. Nemačka, recimo, registruje godišnje na hiljade profesionalnih bolesti, a povreda na radu na desetine hiljada. A kod nas po brojkama ispada da je sve odlično i da smo najbolji na svetu – ističe dr Milovanović.

Andrijana Tomić, iz Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, kaže da je neophodno da se precizno definiše ko dijagnostikuje bolesti, a ko snosi troškove lečenja obolelih radnika. Dešava se i da radnik godinama radi na jednom radnom mestu, pa da pređe kod drugog poslodavca, a da se zatim utvrdi da ima neko oboljenje. U tom slučaju ne zna se u kojoj ga je firmi dobio.

– To je, na primer, slučaj sa vibrirajućom bolesti, ili oboljenjem belih prstiju, koje se dobija usled rada sa alatima kao što su motorna testera ili bušilica. Medicina rada je nedovoljno uključena, a zapravo bi lekari te specijalnosti trebalo da otkrivaju bolesti radnika i da prate njihovo stanje. Sada se te bolesti prijavljuju na više mesta i nemamo pravu sliku zbog rasutih podataka. U Evropskoj uniji postoji mogućnost kompenzacije obolelim radnicima, a tu je i osiguranje od profesionalnih bolesti i povreda – naglašava Tomićeva.