„Gospođa ministarka" i dalje čeka rehabilitaciju

Živana – Žanka Stokić, istaknuta srpska glumica, još neko vreme čekaće na rehabilitaciju. Etiketa državnog neprijatelja sa njenog imena biće skinuta kada sudsko veće Okružnog suda u Beogradu prikupi svu potrebnu dokumentaciju. Kako nam je rečeno u sudu, nedostaje nekoliko spisa od kojih je najznačajnija originalna presuda koju je 1945. godine Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti izrekao istaknutoj glumici. Zahtevu za rehabilitaciju Žanke Stokić koji je podneo požarevački odbor Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava još u oktobru 2006. godine, pridružilo se i Narodno pozorište iz Beograda.

Žanka Stokić je jedna od gotovo 300 osoba koje čekaju na rehabilitaciju. Okružnom sudu u Beogradu podneto je preko šest stotina zahteva za rehabilitaciju, od čega je 130 pozitivno rešeno. U sudu naglašavaju da problem predstavlja to što podnosioci zahteva dostavljaju nepotpunu dokumentaciju.

Suđenje Žanki Stokić, najpoznatijoj „gospođi ministarki”, počelo je 3. februara 1945. godine, a posle dužeg većanja osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti. Na optuženičku klupu je došla jer je tokom rata učestvovala u programima radio-stanica koje su bile pod nemačkom kontrolom, u emisiji „Šareno popodne”, kao i u estradnim pozorištima „Veseljaci” i „Centrali za humor”. Zdravstveni problemi navode se najčešće kao razlog zbog kojeg je prihvatala uloge u vreme okupacije: Žanka Stokić je najviše problema imala sa dijabetesom, jer insulin nije bilo jednostavno nabaviti. Branioca nije dobila ni po službenoj dužnosti.

Dve godine kasnije tražila je pomilovanje. U molbi je navela da je tokom rata u svom stanu krila Koču Popovića i Samuila Pijade, brata od strica Moše Pijade. Na kraju je zamolila dopuštenje da se vrati glumi, kako ne bi živela od tuđe milostinje. Ministar pravosuđa Srbije dr Dušan Bratić predložio je da joj se kazna smanji, iznoseći, između ostalog, i da je „optužena već godinama bezopasna po društvo”.

Leta 1947. godine posetio ju je kolega Milivoje Živanović i rekao da joj je sve oprošteno. Umrla je tri dana kasnije. Spomenik najpoznatijoj „gospođi ministarki” nisu podigli ni država, ni pozorište već služavka Magda, kojoj je ostavila skromno nasledstvo.

Zakonom o rehabilitaciji uređeno je rehabilitovanje lica koja su sa i bez sudske ili administrativne odluke, iz političkih ili ideoloških razloga ubijena, uhapšena ili lišena nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imali su prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju može da podnese svako zainteresovano fizičko ili pravno lice, a pravo na njegovo podnošenje ne zastareva.

– Podneti zahtev mora da sadrži lične podatke lica čija se rehabilitacija zahteva i dokaze o njegovoj opravdanosti. Ukoliko podnosilac nije u mogućnosti to da uradi, uz zahtev podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da posluže za bližu identifikaciju žrtve i događaja. Pre odlučivanja o zahtevu , sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadležnih državnih organa i organizacija, koji su dužni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana – rekla je ranije Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.

Rehabilitovana lica se, prema Zakonu smatraju neosuđivanim, a pravo na naknadu štete i povraćaj konfiskovane imovine biće uređeno posebnim zakonom.

Postupak za rehabilitaciju podnosi se Okružnom sudu na čijoj teritoriji podnosilac zahteva ima prebivalište ili na čijoj teritoriji je izvršen progon ili nepravda. O zahtevu odlučuje veće od troje sudija u javnom postupku koji je oslobođen troškova i taksi.

--------------------------------------------------------------

Rehabilitovan i Borislav Pekić

Okružni sud u Beogradu rehabilitovao je i pokojnog Borislava Pekića, istaknutog književnika i dramskog pisca. Posle istrage koja je trajala samo šest meseci, u kojoj je okrivljeni Pekić prvi put video svog advokata Boru Radovića, pet minuta pre izricanja presude, Okružni sud u Beogradu je 14. maja 1949. godine doneopresudukojomjePekićaosudionadesetogodišnju robiju ina gubitakgrađanskihpravaikonfiskacijuimovine. Javni tužilac uložio je žalbu na presudu koju je Vrhovni sud uvažio, pa je presudom od 20. jula1949. godine preinačio prvostepenu presudu, tako što je okrivljenom Pekiću povećao zatvorsku kaznu na 15 godina. Pekićjebio u zatvoru uSremskojMitrovicidabi, podobijanjutuberkuloze, biopremeštenuzatvoruNiš. Pomilovan je posle četiri godine provedene u zatvoru. Umroje 2. jula 1992. godineuLondonu.