Ples za celu planetu

Lice dečačko, džins, skromna jakna, više liči na đaka ili studenta nego na koreografa svetske reputacije... Bio bi to najkraći opis Šen Veija, rođenog pre 39 godina u Kini, a od 1995. građanina Njujorka. U novi milenijum ušao je sa svojom novom kompanijom Šen Vei dens arts, sa sedištem u Linkoln centru. Njegova umetnost je više od igre, on slika, dizajnira, bavi se filmom... Nije slučajno što ga je istaknuti kineski filmski reditelj Žang Jimou, koji je na čelu kreativnog tima za osmišljavanje ceremonije otvaranja i zatvaranja letnje Olimpijade u Pekingu, pozvao da im se pridruži kao glavni koreograf. Iz Pekinga je i došao na Beogradski festival igre i u Madlenijanumu se efektno predstavio svojim plesnim komadima „Posvećenje proleća” i „Slobodan pad”.

Čega ćete se najviše sećati sa ovog Vašeg prvog gostovanja ne samo u Beogradu, već i na ovoj istočnoj strani Evrope?

Ja koji mnogo putujem veoma sam impresioniran nečim što sam samo ovde video: toliko publike koja stoji, koja prestoji čitavu predstavu, to zaista nisam nigde doživeo. To se ne zaboravlja.

Za nas je dosta neobičan bio Vaš drugi komad, „Slobodan pad”. Ne samo zbog načina igre, već i zbog posebne atmosfere i vizuelnog događaja po kojem ćemo ga pamtiti?

To je komad o stvarima koje gotovo i ne primećujemo, o šumećem lišću koje pada i mnogim „sitnicama” koje se događaju tu oko nas. Iz tih stvari ponekad se rađaju velike ideje: iz tih malih pokreta, iz tih malih padova, tihih šumova... Sve to može da vas pokrene da razmišljate o ideji rađanja, o ideji smrti, o nekim takođe velikim i važnim temama. U jednom običnom padu, bez obzira da li je to nekakva tkanina, ili je to papir, ili list, našao sam nešto u čemu treba prepoznati simboliku. Čitava inspiracija je baš u tome: u malom, a velikom.

U značajnom delu „Slobodnog pada” slušali smo pesme tibetanskih monaha. Da li su za to postojali i filozofski razlozi ili je u pitanju nekakva slična veza?

To je, dabome, duhovna muzika a reči koje čujete jako su bitne u ovoj priči, jer upravo opisuju ono što vam je pred očima, što vidite na sceni. Muzika na svoj način kompletira jednu plesnu sliku.

Šta će od umetnosti Šen Veija videti 8. avgusta, na spektaklu otvaranja Olimpijade u Pekingu, naravno posredstvom tv-kamera, svetski auditorijum koji se meri u milijardama?

Kinezi ne znaju previše o modernoj umetnosti. Sve je uglavnom bazirano na tradiciji. Ja sam u ovom poslu neka vrsta savetnika i veza sa savremenom umetnošću. Ja kreiram i plesne delove ceremonije otvaranja. Kao koreograf pomiriću staro i novo, Istok i Zapad... Upravo želim da to tradicionalno kinesko povežem sa savremenim umetničkim tendencijama. Još se sve tačno ne zna, stvari se neprestano menjaju, ali sigurno je da ću taj moj igrački deo obojiti svim svojim plesnim iskustvima.

Šta ćemo još dobiti u tom grandioznom činu otvaranja najvećeg sportskog događaja?

U delu moga ugovora stoji i da ne smem da odam niti jednu tajnu u vezi sa otvaranjem Olimpijade. Prema tome, mogu da kažem samo toliko: biće puno igrača, nadam se da će to publici biti uzbudljivo i da ćemo prijatno iznenaditi planetu.

Prešli ste sa jedne strane sveta na drugu, ali ste na Zapad poneli i svoj duhovni bagaž Istoka... Kako vam danas, u stvarima umetnosti, ti ulazi i izlazi izgledaju?

Kinezi, recimo, lako prepoznaju one elemente koji su im bliski, ali još uvek ne razumeju najbolje zapadni način mišljenja, dok se na Zapadu sasvim dobro prihvata ono što su azijski elementi u mojim koreografijama. Sa tim nemam većih problema.

Da li Vas posle Olimpijade čekaju neki drugi veliki igrački poslovi?

Ništa posebno ne očekujem od olimpijskih igara, u smislu da će se posle toga nešto bitno promeniti u mom dosadašnjem životu i radu. Ja to, uostalom, i ne želim, mene najviše zanima ono što radim sa svojom trupom čiji je kalendar već popunjen sve do 2012. godine. Osim toga, mene čeka još 15 velikih svetskih kompanija da sa njima realizujem projekte, među kojima je i čuveni NDT (Holandski plesni teatar). Drago će mi biti da radim sa ovom izvanrednom trupom, premda se još nismo dogovorili šta bi to tačno bilo. Problem je što zasad sebi dopuštam samo jedan izlet godišnje u druge kompanije.

Ima li i novih poziva iz Kine?

Često me zovu i ja uvek kažem „ne”. Olimpijada je nešto posebno.

Kad niste na sceni, šta najradije igrate... Za svoju dušu?

Volim sve što je pokret. Ne pravim tu nekakve velike razlike. Svaki dobar ples za mene je uživanje.