Trn u nozi na dugačkom putu

Kad nekome pomognem, radujem se njegovoj radosti. Trenuci njegove sreće su dar za mene. I, uvek sam radio da imam za sebe, ali i da drugoga pomognem. Tako sebe opisuje Milomir Glavčić, Kanađanin i Srbin. U ranoj mladosti, u rodnim Popama kod Jošaničke Banje, siromah bez roditelja, više gladan nego sit. U poznim godinama bogat čovek, ne samo u novcu nego i životnom iskustvu prepunom iskušenja, rizika, opasnosti...

Darovao je nedavno kraljevačkoj bolnici novi skener, a pre toga magnetnu rezonancu i nekoliko manjih aparata. Ovom gradu je poklonio i most preko Ibra, dečji vrtić... U rodnom kraju sagradio je dom kulture, dve crkve, pomogao asfaltiranje nekoliko puteva. Obnovio je tamo i zgradu škole, u koju je zbog siromaštva išao pocepane odeće, bez knjiga i školske torbe...

Tako je u Srbiju uputio oko sedam miliona evra i postao jedan od naših najvećih donatora i zadužbinara.