Turisti, idite kući, migranti – dobro došli

„Tvoje raskošno putovanje je moja svakodnevna patnja.” Ovu rečenicu posetioci Barselone zapažaju na gradskim fasadama. Da bi bili sigurni da će dopreti do svih turista, žitelji ovog grada, ispisali su je i na zidovima parka Guelj, nezaobilazne turističke destinacije koju je, istina u druge svrhe, gradio slavni arhitekta, Antonio Gaudi.

I parolama „Barselona nije na prodaju” i „Nećemo biti istisnuti” pojedini meštani izražavaju osećanja povodom dolaska „okupatora”. Pri tome ne misle na migrante, za koje se neretko koristi ova reč, a koji su za razliku od drugih evropskih prestonica u ovoj dobrodošli – već na turiste koji tokom cele godine u Barseloni troše pozamašne svote novca.

Ako bi se pitanje „proterivanja” turista ozbiljno proverilo, recimo na referendumu, verovatno bi ishod bio suprotan od onog koji sada propagiraju pojedini lokalci koji turizam, u ovom slučaju prekomerni, smatraju pretnjom po identitet grada.