Gospojina u Đakovici bez Srba

Prvi put od raseljavanja, u poslednjih 19 godina, oko 300 Srba iz Đakovice sutra neće biti u Đakovici, na proslavi Velike Gospojine, gradske slave, koju su tradicionalno obeležavali u crkvi, a potom u manastiru Uspenje Presvete Bogorodice, gde sada žive četiri monahinje. Kako za „Politiku” kaže Đokica Stanojević, predsednik Udruženja Đakovčana, Srbi se ne plaše odlaska, ali u „atmosferi linča i mržnje, kao i u odsustvu osude privremenih institucija u Prištini i međunarodne zajednice koja aminuje nekakve spiskove sa imenima i fotografijama Srba uz optužbe da su ratni zločinci, Srbi ne žele da rizikuju i budu na meti ekstremnih albanskih grupa”.

„Za ovih 19 godina od rata, ovo će biti prvi put da raseljeni Srbi, koji svoj rodni grad posećuju samo za velike verske praznike, za zadušnice ili slavu, neće biti sa monahinjama u manastiru Uspenje Presvete Bogorodice. Prvi put, u atmosferi linča i nemerljive mržnje, Srbi odustaju od puta. Odsustvo osude i reakcije međunarodnog faktora, privremenih kosmetskih institucija i brojnih nevladinih organizacija koje su pale na ovom ispitu, dodatno su obezvredili njihovo postojanje. Nijednim gestom nisu pokazali da mi, vernici, u miru i dostojanstvu, kako nalaže naša pravoslavna vera, možemo da odemo u naš grad, proslavimo praznik i presečemo slavski kolač”, ističe Stanojević.

Stanojević kaže da će „Srbi uskoro posetiti svoj rodni grad”, ali i da će više stotina Đakovčana danas preseći slavski kolač u Rači kod Kragujevca. Podsetimo, krajem prošle nedelje na svim vidljivim mestima u Đakovici pojavile su se fotografije sa imenima i prezimenima još 83 Srbina koji su označeni kao „kriminalci” i koji se terete za navodni ratni zločin počinjen na teritoriji opštine Đakovica. Pored poslednjeg, četvrtog „dopunjenog” spiska, na prethodna tri nalaze se imena 272 Srbina, koji se takođe kvalifikuju kao „ratni zločinci”. Škembije Hoda, iz „Grupe civilnog društva za prikupljanje podataka o ratnim zločincima i pripremu krivičnih prijava protiv Srba u periodu od 1998. do 1999. godine”, i Mimoza Šalja, iz desničarskog pokreta Samoopredeljenje, spiskove su prosledili Specijalnom tužilaštvu Kosova, odakle se niko javno nije oglašavao.

Predsednik Udruženja Đakovčana podseća da je cilj ovakvih spiskova da Srbi i Crnogorci odustanu od povratka u svoj rodni grad, koji je do 1999. godine brojao oko osam hiljada žitelja, a sama opština oko 12.500 srpskih duša. Stanojević podseća da se još pre deset godina četiri stotine srpskih porodica iz Đakovice prijavilo za povratak, ali im je UNHCR, „navodeći besmislene uslove”, onemogućio povratak i život u svom rodnom gradu. Stanojević apeluje na Srbe i Crnogorce iz Đakovice da ne prodaju svoju imovinu i da ne odustaju od namere da se vrate na svoja ognjišta, bez obzira na to što se pred Osnovnim sudom u Đakovici vodi čak 150 sudskih sporova, u kojima vlasnici moraju da dokazuju da su im kuće i stanovi uzurpirani od dojučerašnjih albanskih komšija.