Pešterci podižu svetinje

Da li su ljudi koji žive na visinama bliže Bogu? Kada je u pitanju Sjeničko-pešterska visoravan očigledno je da jesu. Ovde se vernici pravoslavne i muslimanske veroispovesti prosto takmiče u tome ko će da podigne lepšu crkvu ili džamiju. Svetinja je sve više, a svaka svetinja je parče neba na zemlji. Sjenica je postala mali srpski Jerusalim.

U poslednjih nekoliko godina sagrađeni su, na teritoriji sjeničke opštine pravoslavni hramovi u selima Brnjica, Buđevo, Bare i Vrsjenice i obnovljen je manastir Kumanica. Ovih dana je u toku arheološko iskopavanje temelja crkve iz 17. veka u selu Gonje. Uskoro se očekuje osvećenje temelja nove svetinje. U toku su i dogovori za obnovu crkve Cvetnice iz 12. veka, u selu Gradac. Sagrađene su i nove džamije u selima Vapa, Dubinje, Rasno, Trijebine, Ursule, Sugubine, Dubnica, Papići, Cetanovići i Vrsjenice.

Ovde Srbi i muslimani žive u harmoniji dobrosusedstva. Muslimani idu kod komšija Srba za Božić, Vaskrs i na slave. Srbi im uzvraćaju za Ramazan i Kurban Bajram. Pojedini muslimani dali su i znatne novčane priloge za izgradnju crkava. Neke pravoslavne praznike svetkuju i muslimani, kao što su Savindan, Đurđevdan, Petrovdan, Mitrovdan i Ilindan. Najveći muslimanski narodni sabor je na Ilindan, 2. avgusta. Na dan Svetog arhangela Gavrila, 26. jula, u manastiru Kumanica Srbi i muslimani zajedno se mole Bogu.

Uprkos svemu, mnogi odlaze sa ovih prostora u velike gradove Srbije i sveta. Mi koji smo ostali da živimo ovde verujemo da su ova vremena prolazna i da će se oni koji su otišli vratiti. Sjeničko-pešterska visoravan je Bogom dano mesto za zdrav život i dugovečnost. Jednom rečju – raj na zemlji.

Mirko Knežević, Sjenica