Kako je „Lili Marlen" pobedila cenzuru

Priča o tome kako se Beograd potpuno slučajno u vihoru Drugog svetskog rata našao u središtu priče o nemačkom svetski poznatom šlageru „Lili Marlen” kao da je pisana za filmski scenario. Slava te pesme, koja je preživela Drugi svetski rat, a u vezi je s našim gradom dokaz je da se u njemu kriju još mnoge tajne koje pokazuju njegovu veličinu i snagu da čak i kada je okupiran i ponižen stvara istoriju.

Odmah po nacističkoj okupaciji Beograda, 13. aprila 1941, nemački poručnik Karl Hajnc Rajntgen dobio je zadatak da organizuje emitovanje radio-programa za nemačke vojnike širom Evrope jer je predratni Radio Beograd imao jedan od najjačih predajnika u Evropi čiji se signal čuo i na severu Afrike. Nacisti su tehniku Radio Beograda koja se nalazila u srušenoj zgradi SANU preselili u Ulicu kneza Miloša 16. Odatle je 25. aprila 1941. počelo emitovanje programa Vojničkog radija Beograd („Soldatensender Belgrad”).

Nemci su imali nekoliko desetina gramofonskih ploča koje je poručnik Rajntgen poneo sa sobom, među njima i „Lili Marlen” koju je otpevala kabaretska zabavljačica Lale Andersen. Ploča, do tada prodata u jedva 700 primeraka, bila je nepoznata u Nemačkoj. Izdata je 2. avgusta 1939, mesec dana pre nemačkog napada na Poljsku. Sentimentalna, defetistička, ljubavna pesma koja se tada zvala „Devojka ispod fenjera” nikako nije odgovarala nacistima kojima su hteli da podignu moral vojnika.