Gde nestadoše tolike ambicije

​Aranđelovac – Posle mnogih pretraga po kulturnim zbivanjima za koja se misli da su uspela i posle onih za koja se to ne misli, posle osluškivanih razgovora u foajeima, kafanama, galerijama, posle mnogih prepirki bez ishoda, čini se da mnogo toga u kulturi Aranđelovca ima, ali i da mnogo toga treba da se menja. Šta je sa potomcima onih ambicioznih opštinara koji prosuše pare da sagrade biblioteku, letnju pozornicu u parku Bukovičke banje i vajarsku radionicu na Venčacu, koji ustanoviše muzej, Centar za kulturu, bioskop, koji pokrenuše tada nadaleko poznatu manifestaciju „Mermer i zvuci”, koji dovedoše Kolina Pirsona, Lina Čedvika, Kengira Azumu, Grigorija Sokolova i bezbroj njihovih multiplikacija u vreme kada nije bilo direktnih letova i kada se i avionima putovalo sporim prugama. Potomci su danas, čini se, više za lakše sadržaje, kulturu zabave ili zabavnu kulturu i poslovično nemi u skupštinskim klupama. Nema ih ni na izložbama, koncertima klasične muzike (i njih nema), književnim susretima, a i kada se neko iz tih „struktura” pojavi to treba pripisati izuzecima koji potvrđuju pravilo. Ali se zato na svečanostima i raznim otvaranjima mnogi od njih „hvataju” za kulturu velikim rečima, koje teraju suze na oči.