Amerika: Patriotska cucla

Specijalno za „Politiku”

Vašington– Na aerodromu u Vašingtonu, uobičajena slika. Majka sa sitnom decom dočekuje svog hranitelja iz Iraka. ’Ajde što ona nosi majicu sa bojama i zvezdicama američke zastave, i što su deca na crtežima uz sunce i cvati trešnje (japanske trešnje upravo cvetaju i tako pružaju fantastičnu kič pozadinu za američke simbole na vašingtonskom molu, Obelisk, Kongres i ostale gromade prestoničke arhitekture ) ispisala dobrodošlicu svom i američkom heroju, ali čak je i odojčetu u kolicima dato da se zabavlja patriotskom cuclom. Okačena o plavo-belu-crvenu zvezdanu vrpcu, savitljiva guma, oivičena je zvezdanim okvirom.

Oni su od rođenja zadojeni mlekom ljubavi prema velikoj blagoslovenoj domovini, rekla mi je sa mešavinom zavisti i prezrenja jedna američka Srpkinja koja je svoje momke uspela da nauči kosovskom epskom ciklusu uprkos tome što od prvog razreda pohađaju američke škole. Pride, kad babi i dedi čestitaju rođendane, to naravno pišu ćirilicom ne grešeći ni č ni ć.

Svakoga jutra od prvog osnovne, do četvrtog gimnazije, pre nego što počne bilo kakvo drugo podučavanje, đaci se u školama širom zemlje sa desnim dlanom na srcu uspravno zaklinju zastavi i naciji. Ovaj zavet prvobitno je sročen povodom proslave 400 godina „otkrića Amerike”(1892) i sastojao se od dvadesetak reči, ali su mu vremenom dodavani pojačani patriotski sokovi i jasnije odrednice. S obzirom da su SAD, sastavljene od imigranata iz celog sveta, moralo se, na primer pojasniti da se obećanje daje zastavi Sjedinjenih Američkih Država a ne nekoj koja pripada prvobitnoj otadžbini imigrantske nacije. Najveći problem nastupio je kada je 1954. predsednik Dvajt Ajzenhauer u zakletvu ubacioBoga. Objasnio je da će se na taj način potvrditi značaj vere u američkom nasleđu, i budućnosti, i da će se trajno ojačavati „duhovno oružje naše zemlje”, kao „najsnažniji podstrek u ratu i u miru”…Od onda traje polemika i nezadovoljstvo onih koji nisu hrišćani, ali se svejedno identifikuju kao Amerikanci. I nemaju ništa protiv zaklinjanja na vernost zastavi i državi, sve dok ih ne teraju da se klanjaju Bogu u koga ne veruju. No svi pokušaji da se Bog izbaci iz patriotskog zaveta ostali su do danas bez uspeha. Kao što su propali pojedinačni pokušaji, da se ova zakletva izostavi iz svakodnevne jutarnje obaveze svih đaka tokom dvanaestogodišnjeg školovanja.

Odojče koje sa patriotskom cuclom čeka da prvi put ugleda svog oca, povratnika iz iračkog rata, tek će imati prilike da se u životu uveri koliko je grozničava nacionalna simbolika njene majke bila opravdana. Jer kako su o tome posvedočili izvrsni novinarski poduhvati pulicerovaca iz „Vašington posta” bolnice za ranjene i osakaćene američke ratnike, pre liče na sirotišta iz Dikensovih romana, nego na lečilište za one koji su najviše dali svojoj otadžbini. Dela govore više od beskrajnog zveckanja svečanim zakletvama i nacionalnim simbolikama.