Put „Amazona" od garaže do kluba „bilion dolara"

Oštri tvitovi Donalda Trampa rušili su s vremena na vreme vrednost akcija kompanije „Amazon”, ali to je bio samo privremeni pad. Vrtoglavi rast se nastavio i nekada mala firma za prodaju knjiga, osnovana u garaži u Sijetlu pre 24 godine, ušla je u ekskluzivni klub kompanija koje vrede više od bilion (ili hiljadu milijardi) dolara. U njemu je samo još „Epl”, koji je tu nekad nezamislivu granicu prešao u avgustu. I jedan i drugi sada vrede više nego što je ukupan bruto društveni proizvod Turske ili Švajcarske.

Bogatstvo osnivača i direktor Džefa Bejzosa uvećalo se na 167 milijardi dolara, skoro koliko zajedno imaju Bil Gejts i Voren Bafet, do prošle godine neprikosnoveni dvojac na globalnim listama najbogatijih ljudi na planeti.

Kada je „Amazon” 1997. izašao na berzu, jedna akcija vredela je 18 dolara, da bi ovog utorka dostigla vrednost od 2.050 dolara. Od onlajn knjižare, „Amazon” je izrastao u džina elektronske trgovine preko kojeg se danas obavi 49 odsto svih internet kupovina u SAD. Proizvodi „kindl” čitač i postaje konkurencija „Netfliksu”, ulazeći u produkciju filmova i serija. Povrh svega, najvredniji deo biznisa je prodaja tehnoloških usluga u klaudu. U njegovom digitalnom oblaku smešteni su sajtovi „Netfliksa”, „Unilevera” i drugih velikih firmi, dok samo ugovor sa Pentagonom vredi 10 milijardi dolara.