Vrata ostaju otvorena

Beograđanka Milena Dravić je rođena 1940. godine i u rodnom gradu je pohađala gimnaziju i srednju baletsku školu... Slučaj je hteo da je sa 19 godina otišla u Sarajevo u posetu tetki i da ju je tamo zapazio reditelj František Čap i ponudio glavnu ulogu u svom filmu „Vrata ostaju otvorena”. Upisala je potom Akademiju dramskih umetnosti u klasi profesorke Ognjenke Milićević u vreme kada se odsustvo studenata sa nastave radi snimanja kažnjavalo...

Šezdesetih godina nizale su njene uloge u filmovima „Diližansa snova”, Zajednički stan”, „Leto je krivo za sve”, „Uzavreli grad”, „Prekobrojna”, „Kozara”, „Lito vilovito”. Tokom sedamdesetih godina glumila je u tridesetak filmova, a za ulogu u „Biciklistima” Puriše Đorđevića dobila je 1971. Zlatnu arenu u Puli, ubrzo zatim počinje da vodi s Draganom Nikolićem TV šou „Obraz uz obraz”... Televizijska publika pamti njene uloge u serijama „Sijamci”, „Priče iz Nepričave”, „Metla bez drške”, „Priče iz majstorske radionice”, „Policajac sa Petlovog brda”, a nedavno smo je gledali u „Lud, zbunjen, normalan”, „Sinđelićima” i „Komšijama”...

Pored sto sedamdeset uloga u filmovima i serijama, Milena Dravić je ostvarila i značajnu pozorišnu karijeru. U Ateljeu 212 igrala je u predstavama „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, „Lulu”, „Kir Janja”, „Čudo u Šarganu”, „Dekameron”, a u Zvezdara teatru u „Urnebesnoj tragediji”, „Lari Tompson – tragedija jedne mladosti”...

Na fotografijama Milorada Isailovića od pre četiri i pet decenija zabeležene su neke od njenih uloga, a rado je pozirala i u Puli tokom filmskog festivalu na kojem ju je publika uvek oduševljeno pozdravljala. Milena Dravić spada  u red naših najnagrađivanijih i najvoljenijih glumica uz koju često ide i nezvanična titula „prva dama našeg glumišta”.