Izlazak iz krize utiče na srpski BDP

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom polugođu od 4,8 odsto bio je zamašan i sve je iznenadio. Ali, neće ostati takav do kraja godine. Procenjujem da će biti veći od četiri, ali ne i 4,8 odsto. Rast iz prvog polugođa je malo predimenzioniran, jer je baza u prvoj polovini prošle godine bila niska. Jedan od razloga je suša u 2017. godini pa je zato sadašnji rast poljoprivrede gotovo 15 odsto. Da je poljoprivreda stagnirala i ove godine rast BDP-a bi bio tri odsto, kako je prvobitno bilo i predviđeno, ocenio je juče Stojan Stamenković koordinator biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) na predstavljanju redovnog mesečnog izveštaja.

Po njegovim rečima privrednom rastu nije doprinela industrija, jer ona stagnira, već poljoprivreda, građevinarstvo i usluge. Prehrambena industrija izlazi iz krize u kojoj je bila prošle godine, ali njen rast od dva odsto nije dovoljan da poraste ukupna prerađivačka industrija. Pad je u proizvodnji pića, tekstila, hemijskoj industriji, električne opreme, posebno one za domaćinstva, znači trajnih potrošnih dobara, što ukazuje da je potrošnja domaćinstava niska i da ne podržava industrijski rast.