More je država za sebe

Venecija, Lido – U uglednom paralelnom programu Nedelja kritike na 75. Venecijanskom festivalu, svetsku premijeru prvi put je imao i jedan crnogorski film, uz to i prvi dugometražni igrani film Hercegnovljanina Ivana Salatića (1982), nagrađivanog već za kratke filmove „Zakloni“ i „Dvorišta“, u čijoj je proizvodnji kao zemlja koproducent učestvovala i Srbija, ali i Katar preko svog filmskog fonda.

Salatićev film „Ti imaš noć“ donosi i svu težinu današnjeg življenja bez jasnog cilja i jasnog pogleda u budućnost, a govori i o nestajanju ne samo ljudi, nego i radosti stvaranja i suštinskih vrednosti. Mladi autor, čiji su filmski uzori francuski i kineski autori Rober Breson i Hu Šijao Šjen, za „Politiku“ govori o svojoj inspiraciji, korenima i podneblju, svojim nadama, ukazujući i na prirodnu generacijsku saradnju sa srpskim rediteljem i producentom Stefanom Ivančićem, sa kojim je sarađivao u ovom filmu...

Stilski „Ti imaš noć” podseća na vaše kratke filmove, naročito na film „Dvorišta”, znači li to da ste se već stilski sasvim odredili?

Iskustva iz mojih prethodnih filmova na neki način su se slila u ovaj. Dugometražni film daje mnogo veći prostor u kojem možeš i da se raspišeš mnogo više. Naravno, podneblje je isto, čak su i neki likovi isti koji se pojavljuju iznova i iznova, ali mi je bilo najvažnije da svoj prvi dugometražni film snimim upravo tamo gde sam odrastao. Obično je to tako s prvim filmovima – pričaju o mestu odrastanja autora i o ljudima od kojih je potekao, jer se treba odrediti prema svemu tome u nekom trenutku i sa nekim stvarima raskrstiti. Prvi film je šansa da se to uradi.