Kriza u tanjiru
SUMORNA EKONOMSKA SVAKODNEVICA ozbiljno preti da se preseli i u tanjir. Planeti već navikloj na šokantne vesti o dramatičnom poskupljenju nafte, padu dolara i potresima na svetskim berzama ozbiljno preti nova kriza – nestašica hrane.
Glad koja je doskora carevala samo u najsiromašnijim krajevima Afrike nekako tiho i neprimetno iskočila je u prvi plan i u drugim delovima sveta. Pored Crnog kontinenta na udaru ove aveti našli su Azija i Latinska Amerika a problem, kako upozoravaju stručnjaci i mediji, preti da po ubrzanom scenariju dobije globalne razmere.
Koliko je kriza ozbiljna potvrđuje i najnoviji potez američkog predsednika Džordža Buša koji je uputio zahtev Kongresu da odobri dodatnih 770 miliona dolara kako bi se ublažile posledice nestašice hrane.
„Zatraženih 770 miliona dolara biće dodatna pomoć, na već nedavno odobrenih 200 miliona dolara, tako da će postojeći program SAD u 2008. i 2009. godini izdvojiti pet milijardi dolara za globalnu borbu protiv gladi”, naglasio je američki predsednik.
Nestašica hrane najuočljivija je na primeru pirinča. Statistički posmatrano pirinač je glavna hrana za više od polovine svetskog stanovništva. U pojedinim azijskim državama pirinač učestvuje sa čak 80 procenata u celokupnoj ishrani.
U poslednjih godinu dana cena pirinča je u stalnom usponu. U poređenju s junom prošle godine aprilska cena pirinča gotovo je udvostručena. Prevedeno na rečnik novca tona pirinča je poskupela sa 512 dolara (u januaru) na 998 dolara.
Zabeleženi su i prve dramatične posledice ovog rasta cene. Na Haitiju su, početkom aprila, izbili teški nemiri zbog poskupljenja hrane.
Jedan od najvećih svetskih proizvođača pirinča, Tajland, lansirao je zanimljivu ideju o sređivanju stanja na tržištu. Vlada u Bangkoku predlaže stvaranje, po ugledu na OPEK, svetskog pirinčanog kartela koji bi pokušao da reguliše cenu ovog prehrambenog proizvoda.
„Iako smo u centru svetske proizvodnje imali smo veoma mali uticaj na formiranje cene”, izjavio je predstavnik za štampu vlade u Bangkoku. „Trenutno Tajland uvozi skupu naftu a izvozi jevtin pirinač što nije fer odnos i dramatično kvari naš trgovinski bilans”.
Prve razgovore Tajland je obavio s najbližim susedima: Laosom, Kambodžom, Burmom i Vijetnamom koji su iskazali spremnost da se priključe realizaciji ove ideje.
DA LI SU SAD POČELE DA PRAZNE LOGOR GVANTANAMO? Prema saopštenju američkog ministarstva odbrane iz logora je pušteno devet zatvorenika koji su odmah proterani u zemlje čiji su državljani. Petoro je završilo u Avganistanu, troje u Sudanu a jedan u Maroku. Među njima je i Sudanac Sami al – Hadž, kamerman televizijske stanice Al-Džazira, koji je držan u Gvantanamu od juna 2002. godine.
Amerikanci su, kao što je poznato, na početku rata protiv terorizma, napravili logor u svojoj vojnoj bazi na Kubi gde su godinama, uglavnom bez suđenja, držali u zatočeništvu stotine zatvorenika. Postojanje ovog američkog logora dugo je držano u tajnosti a kada je istina izbila na videlo na SAD se sručila lavina kritika zbog monstruoznog ponašanja Amerikanaca prema zatvorenicima. Mučenje i maltretiranje uhapšenih, gaženje osnovnih ljudskih prva i kršenje svih međunarodnih konvencija bili su povod da se SAD nađu na svojevrsnom stubu srama.
Vašington nije, međutim, popuštao čak ni kada je obelodanjeno postojanje knjige (238 strana) sa praktičnim savetima za mučenje gvantanamovaca. Zvanično američko opravdanje bilo je da su u Gvantanamu zatočeni „neprijateljski borci” a ne „ratni zarobljenici” koji nemaju nikakva prava.
Prema nezvaničnim procenama od 11. januara 2002. godine u Gvantanamu je bilo zatočeno oko 800 sumnjivaca. Trenutno je u ovom logoru, prema navodima Pentagona, oko 270 zatvorenika iz dvadesetak država.
BRITANSKI LABURISTI DOŽIVELI SU FIJASKO na lokalnim izborima održanim na Međunarodni praznik rada. Udarac za stranku premijera Gordona Brauna bio je šokantan. Laburisti su doživeli najteži poraz u poslednjih 40 godina.
Braun i njegova partija ne samo da su poraženi u duelu sa tradicionalnim političkim protivnicima – konzervativcima – već su pali na treće mesto među političkim strankama. Od njih je bolji rezultat zabeležila i Liberalno-demokratska partija.
Analitičari političkog života na Ostrvu ukazuju na sličnost ovog izbornog debakla laburista sa 1995. godinom kada je na lokalnim izborima doživeo neuspeh tadašnji britanski premijer Džon Mejdžor. Dve godine kasnije ovaj konzervativni političar morao je da napusti premijersku fotelju.
Pred Gordonom Braunom sada je težak zadatak da uveri birače kako se isplati glasati na parlamentarnim izborima za laburiste. Ukoliko to ne uspe preti mu Mejdžorova sudbina.