Za kafu i tost

Ove dve tako obične stvari – rešetkasta podloga za ređanje kriški prepečenog hleba i posuda za kafu – našle su svoje mesto među koricama knjige o dobrom dizajnu 20. veka. Obe ove stvari, iako tako obične, ipak se izdvajaju od ostalih svojim proporcijama, jednostavnošću, upotrebnom opravdanošću, svedenošću forme i, iznad svega, adekvatno odabranim materijalima.

Posuda za kafu je istovremeno obična i lepa, skladno izvajana i srećno kombinovana od hladnog čelika i toplog drveta, što omogućava željenu ravnotežu u estetskom smislu. Delovi posude koji dolaze u dodir s vašom šakom, prstima i dlanom, izrađeni su od drveta koje vas neće opeći, bez obzira na vrelinu tečnosti koja se prenosi na metalno telo posude. Posudu možete nositi, dizati, spuštati i premeštati, njeni drveni delovi će uvek štititi vaše šake. Oni su tu da omoguće manipulaciju za stolom na lak, brz i siguran način. Vama na usluzi – poručuje ovaj predmet, koji bi svako rado imao na stolu. Osim toga, predmet poseduje i potpis dizajnera, što ga svakako izdvaja od mase drugih stvari iste namene.

Od istog dizajnera na sto nam stiže i rešetkasta posuda za tost, koja je cela izrađena od metala jer najtoplije što će se među rešetkama naći je svež, prepečen hleb. Drvetu ovde nema mesta.

Oba predmeta simbol su vrhunskog skandinavskog dizajna iz pedesetih godina prošlog veka, za koji je zaslužan jedan Britanac, koji je umeo s materijalima na najbolji mogući način. Prvi na listi materijala koje je voleo bio je metal srebro i nerđajući čelik – a kombinacije ovih s drvetom nikada nisu bile puka dizajnerska avantura već posledica promišljanja upotrebnih vrednosti i ugodnog rukovanja.

Ovakva funkcionalna jednostavnost dobro će se slagati s modernim ambijentom, ali neće biti u skladu s kitnjastom rustikom ili s raskošnom stilskom trpezarijom.

Robert Velč

Britanski dizajner, koji je svoju dizajnersku reputaciju gradio radeći u Skandinaviji, rođen je 1929. godine u Herfordu. Učio je veštine umetničkog zanata u Školi za umetnost u Birmingemu, zatim od 1952. do 1955. izučava dizajn srebra u Školi za dizajn pri Kraljevskom koledžu za umetnost u Londonu. Tu upoznaje neke od najboljih umetnika ove veštine. Godine 1953. odlazi u Švedsku, a sledeće godine u Norvešku, gde je izrada predmeta od metala imala dugu tradiciju. Ubrzo postaje veoma traženi dizajner s velikim porudžbinama od strane renomiranih firmi. Područje njegovog delovanja je široki asortiman metalnih predmeta za korišćenje u domaćinstvu i ugostiteljstvu. To su mnogobrojni komadi pribora za jelo, posuda za serviranje hrane, detalja za aranžiranje postavljenog stola (svećnjaci, vaze itd.). Od 1959. godine potpuno je posvećen industrijskom dizajnu i svom osnovnom repertoaru predmeta dodaje i baterije – slavine za kuhinje i kupatila, zatim kvake i okov za stolariju, čak i male serije modernog, ekskluzivnog nakita.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs