Mračna istorija nasilja

Venecija, Lido – Kuaronova „Roma”, Nemešov „Suton”, Rejgadasovo „Naše vreme” i Kusturičin „El Pepe, jedan uzvišeni život” jedini su filmovi tokom kojih sam racio poslala na spavanje, prepustivši se samo onom što mi srce kaže. Svako na svoj način i iz različitih razloga, ova ostvarenja izazivaju vrtloge emocija. Suma sumarum, to se jedino i broji, izeš film posle kojeg ne osećaš ništa.

Broje se sati do zvaničnog kraja 75. Mostre i proglašenja dobitnika „Zlatnog lava”, za koji se nadam da će biti upravo Alfonso Kuaron za „Romu”, magični poluautobiografski crno-beli film, autorovo sećanje na detinjstvo u Sijudad Meksiku turbulentnih dana i veliku autorovu posvetu ženi koja ga je podigla. Ako tako ne bude, bila bi to velika nepravda. A postoje već „teorije zavere” da se njegov meksički kolega Giljermo del Toro, kao predsednik žirija, neće usuditi da mu da najveću nagradu jer su njih dvojica i lični prijatelji pa bi se to, možda, moglo smatrati i direktnim „sukobom interesa” (ih, kao da toga vazda nije bilo).