Heroj Banjaluke i Jugoslavije

Marijan Beneš bio je borac, džentlmen, patriota, ljudina. Imao je čelične pesnice, lavlje srce i umetničku dušu. U Banjaluci, gradu kojem je posvetio čitav svoj sportski život, posle duge i teške bolesti 4. septembra preminuo je čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u jednom od naših najtrofejnijih olimpijskih sportova. Svi se slažu u oceni da je uz Matu Parlova bio najveći bokser na ovim prostorima.

Veliki broj poštovalaca poklonio se, u petak u Banjaluci, na poslednjem ispraćaju majstora ringa po čijoj želji je odsvirana nekadašnja jugoslovenska himna ,,Hej Sloveni”, koja je dok je nosio rukavice u njegovu čast intonirana čak 40 puta.

Heroj Jugoslavije i Banjaluke, rođen je u Beogradu 11. juna 1951. godine. Uz roditelje Josipa i Mariju, u detinjstvu je naučio da svira klavir i violinu. Sa deset godina je ušao u ring i u prvoj borbi pobedio osam godina starijeg protivnika.

Briljantnu amatersku karijeru počeo je u tuzlanskoj Slobodi, ali je zlatno doba dugogodišnje vladavine bilo vreme provedeno u banjalučkoj Slaviji, kod trenerskog maga Sredoja Zekanovića.

Deset puta je bio prvak BiH i četiri puta prvak Jugoslavije. Imao je 39 profesionalnih mečeva, od kojih je čak 21 dobio nokautom. U Beogradu, 1973. godine, osvojio je zlatnu medalju na Šampionatu Evrope, a šest godina kasnije postao je profesionalni prvak Evrope u lako-teškoj kategoriji. Ljubitelji plemenite veštine još uvek pamte 17. mart 1979. kada je nokautirao Francuza Koena.

Iz boksa se povukao 1983. posle teške povrede oka. Slavija posle njega i Antona Josipovića nije imala bolje boksere. Čuveni trener Slobodan Lazić Cimer iz Valjeva, koji je trenirao Beneša dok je bio na vrhuncu amaterske karijere, rekao je jednom da se takav bokser čeka 50 godina.

Da je teško naći majstora ringa sa idejom da u ringu nema povlačenja. A kada je nokautirao svog velikog idola Zvonka Vujina, Beneš je zaplakao. Takav je bio čovek, pun emocija i ljubavi.

Tadija Kačar, sa kojim je delio savete na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine, rekao je na ispraćaju velikog šampiona da je bokserski svet izgubio mnogo:

,,Otišao je mađioničar u ringu. Ali, legende kao on nikada ne umiru”.