Umetnički povezi knjiga

Knjiga živi! I živeće! I to ne samo ona virtuelna, elektronska, već „starinska”, sastavljena od listova, kartona, drveta, konca, lepka, kože, platna, velura… Jer ne zaboravimo koliko vekova knjiga postoji. Koliko je na svetu u tim vekovima prepisano ili odštampano knjiga. Da li iko i igde može da odgovori na to pitanje. Teško i gotovo nemoguće je dati odgovor. Dovoljno je samo pogledati neku staru biblioteku, manastirsku ili nacionalnu, pa da odmah upadne u oči bezbroj različitih lepih poveza majstora koji su voleli knjigu kao umetnički predmet.

U našoj sredini jedan od tih majstora je Aleksandar Ćeklić, umetnik knjigovezac – kaže Filip Trajković, kustos u Biblioteci Pedagoškog muzeja, povodom otvaranja izložbe umetničkih poveza knjiga Aleksandra Ćeklića, upriličene povodom četvrt veka njegovog stvaralaštva. Postavka je priređena pod svodovima Pedagoškog muzeja u Uzun Mirkovoj ulici.

Postavku čine 32 rada, nastala u poslednjoj deceniji. To su kožni povezi knjiga, urađeni u tradicionalnom ili modernom stilu, uglavnom iz druge polovine 19. i prve polovine 20. veka. Ćeklić ističe da su u pitanju prva izdanja knjiga iz književnosti, istorije, umetnosti, etnologije i teologije. Prikazano je i  Miroslavljevo jevanđelje, povezano tehnikom srpskog srednjovekovnog poveza, sa odgovarajućim strukturalnim i dekorativnim elementima. Najstarija knjiga koju publika može da vidi je Oktoih petoglasnik Božidara Vukovića, štampan u Veneciji 1537. godine, na kome je izvršena restauracija listova i poveza iz 18. veka.

Govoreći skromno o poslu kojim se bavi 25 godina, Ćeklić napominje da mu knjigovezački zanat daje slobodu, kreativnost i priliku da dođe do retkih knjiga i značajnih ljudi koji knjigu iznad svega cene, bez obzira na to što se danas knjige sve manje čitaju, nabavljaju, čuvaju i ostavljaju u amanet novim generacijama. Umetnik kaže da njegov posao obuhvata niz različitih faza, a osnovna je da se knjiga zaštiti.

Đorđe Trifunović, čuveni profesor srednjovekovne književnosti u penziji, koji pomno prati rad ovog prestoničkog knjigovesca, s ponosom ističe da poseduje neke njegove radove.

– Pouzdano tvrdim da Aleksandar Ćeklić poštuje sva načela i principe knjigovezačkog zanata. Kod njega se podrazumeva dobro šivenje, nema obrezivanja knjižnog oka, sam povez je tvrd. Karakteristično za ovog umetnika je što ne stavlja naslove na korice knjige, već na hrbat. Korice kao umetnička rešenja koje radi Aleksandar nešto su posebno, jer on se trudi da uvek izabere odgovarajući simbol po kome će biti prepoznatljive – ocenio je profesor Trifunović.

On je naglasio da je Aleksandar Ćeklić danas najbolji stručnjak i poznavalac istorije srednjovekovnog poveza.

– Kada držite njegovu knjigu, imate osećaj lepote i zadovoljstva, pa je i čitate sa uživanjem – dodao je Trifunović.

O značaju postavke govorio je i direktor Pedagoškog muzeja, književnik Božidar Zejak, koji je zvanično proglasio izložbu otvorenom do kraja septembra.