Skupi lepotan

Prašina koja se digla kada je pre desetak godina obznanjeno idejno rešenje za most preko Ade Ciganlije ni danas nije splasla. Dok ga inicijatori opisuju kao najlepši i najfunkcionalniji u glavnom gradu, oponenti dele potpuno suprotne epitete – megalomanski, nepotreban, preskup, nedovršen... I u jednoj i u drugoj karakterizaciji ima istine, ali mnogi Beograđani ne haju previše za ovu prepirku.

Njima, kao i turistima, Most na Adi, koji je otvoren pod sjajem vatrometa pre šest i po godina, jedan je od novijih simbola prestonice. Nezaobilazno je obeležje u svim video-razglednicama i foto-spomenarima o Beogradu, a poslednjih godina redovno se ušunja i u scene filmova, reklama i muzičkih spotova…

Ali, put do ovog simbola nije bio ni kratak, ni lak.

Most kod današnjeg „beogradskog mora”, kako je zabeleženo, bio je viđen u planovima gradskih otaca još pre Drugog svetskog rata.

Kako je posle nacističke okupacije Beograd bio u deficitu sa mostovima, prednost je dobio deo obale bliži najužem centru.

Rečna saobraćajnica kod Ade nije bila u prvom planu.