Još ne­što o mi­si­ji „Ha­li­jard"

U „Po­li­ti­ci” od 23. sep­tem­bra ob­ja­vljen je tekst o obe­le­ža­va­nju 74. go­di­šnji­ce spa­sa­va­nja vi­še od 500 ame­rič­kih pi­lo­ta u Dru­gom svet­skom ra­tu sa aero­dro­ma u Pra­nja­ni­ma, uz pri­su­stvo pred­sed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Ma­je Goj­ko­vić, am­ba­sa­do­ra SAD Kaj­la Sko­ta, prin­ca Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća i lo­kal­nih zva­nič­ni­ka. No­vi­nar pot­pi­san sa V. R. nig­de u tek­stu ne na­vo­di, ni ko je na­pra­vio im­pro­vi­zo­va­ni aero­drom, ni ko je or­ga­ni­zo­vao i obez­be­đi­vao či­ta­vu ak­ci­ju sa Ame­ri­kan­ci­ma, ni ka­ko su obo­re­ni pi­lo­ti sku­plja­ni, skri­va­ni i do­vo­đe­ni u Pra­nja­ne. To je pri­ča za film, ko­ji će ve­ro­vat­no ne­ko u Ho­li­vu­du sni­mi­ti, kao i 1942. film „Čet­niks”. 

Oči­gled­no je da u da­na­šnjoj Sr­bi­ji po­sto­ji ve­li­ka mu­ka sa či­nje­ni­ca­ma da su či­ta­vu ope­ra­ci­ju or­ga­ni­zo­va­li čet­ni­ci đe­ne­ra­la Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća ri­zi­ku­ju­ći pr­ven­stve­no sop­stve­ne ži­vo­te i ži­vot na­ro­da u tom kra­ju. 

Kao po do­go­vo­ru, ni­ko od go­re na­ve­de­nih go­sti­ju, sva­ko iz ne­kog svog raz­lo­ga ni­je na­veo tu či­nje­ni­cu, ali je isto­rij­ske isti­ne ra­di, to mo­rao da ura­di no­vi­nar. Ova­ko se sa­mo po­tvr­đu­je uti­sak da se od­lu­ka Skup­šti­ne Sr­bi­je iz 2004. o iz­jed­na­ča­va­nju pra­va rav­no­gor­skog i par­ti­zan­skog po­kre­ta, do­ne­ta ne­is­kre­no i uz škr­gu­ta­nje zu­ba, jer da je dru­ga­či­je valj­da bi do da­nas ne­ko­li­ko pre­ži­ve­lih čet­ni­ka do­bi­lo pri­na­dle­žno­sti iz te od­lu­ke. 

Iako se isti­na skri­va, po­ti­sku­je, is­kri­vlju­je, ona po­la­ko na­la­zi svoj put kao vo­da, ta­ko da ne iz­ne­na­đu­je is­tra­ži­va­nje, ra­đe­no pre go­di­nu da­na me­đu stu­den­ti­ma Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka u Be­o­gra­du u ko­me je Dra­ža Mi­ha­i­lo­vić pre­te­kao J. B. Ti­ta po po­pu­lar­no­sti. 

Sla­vo­ljub Za­kić,

Be­o­grad