Umetnost mladih protiv dugih cevi

Gračanica – Dok su desetine specijalaca kosovske policije zauzimale položaje duž puteva u Zubinom Potoku i oko brane „Gazivode”, jedan autobus beogradskih registarskih oznaka kretao se u suprotnom smeru ka krajnjem jugu Kosova i Metohije.

Učenici Pete beogradske gimnazije, okupljeni u „Teatru 5”, putuju u Prizren da u Bogosloviji „Sveti Kirilo i Metodije” odigraju predstavu za svoje vršnjake i kolege. Vesti sa severa su sve gore, u autobusu je dostupan samo jedan telefon jer srpske mreže ne pokrivaju ovaj deo Kosova. Nema nikakve panike, ali roditelji koji slušaju vesti uzaludno pokušavaju da dobiju svoju decu. Samo se poneki srećnik informiše preko Gračanice i onog telefona kosovskog operatera koji se nalazi u autobusu.

„Koliko god pažljivo pratili iz Beograda sve što se dešava, ne može se steći prava slika dok se ovde ne oseti pravi miris života. Znao sam za bodljikavu žicu, gledao sam je na televiziji, ali kada sam je dodirnuo na Bogorodici Ljeviškoj i video oko Gračanice osetio sam svu njenu težinu. Solženjicin na jednom mestu kaže da je bodljikava žica najvažniji izum savremenog doba, misleći na logore. Ovde se potvrđuje ta priča, o žici i logorima”, kaže Savić Minić, direktor Pete beogradske gimnazije. On je u Prizren došao s mišlju i da oživi porodične uspomene, sećanje na rodbinu i tetku koja je tu živela.

Ulazi se unutar zidova obnovljene zadužbine Sime Andrejevića Igumanova, đaci i profesori čekaju, na scenu izlazi prorektor Bogoslovije otac Isidor i pozdravlja goste: „Imamo sva neophodna sredstva, ali nemamo ljudi, to je ono što nam nedostaje! Vidite, vaši vršnjaci žive unutar ovih zidina, ali nije nama mnogo potrebno za sreću – vera u ljubav i još ovakvih susreta.”

Među zidovima je dobra internet veza i sada svi dobijaju vesti s jedne druge predstave i drame koja se odvija na severu Kosova. Zna ih i Andrej Pipović, koji izvodi „San smešnog čoveka” Fjodora Mihailoviča Dostojevskog. Iskusan je glumac, igrao je Svetog Savu u seriji o Nemanjićima, ali ovo je nešto sasvim novo.

„Bilo je izuzetno dirljivo, zahtevno i moram priznati da sam ga izveo pod velikom količinom treme. Vesti koje su stizale sa severa i koje su obeležile dan podsećaju nas na to da misija i cilj umetnosti mora biti važnija od drugih, faličnih strana naše ljudske prirode”, kaže ovaj mladi čovek iz „Teatra 5”.

Trodnevna poseta ovog amaterskog ansambla je deo projekta „Otvorimo zavesu”, koji je podržala Kancelarija za Kosovo i Metohiju uz organizacionu podršku Doma kulture „Gračanica”. Dve predstave su odigrane u Gračanici, gde su ih dočekali mladi glumci Amaterskog pozorišta „Janićije Popović” Doma kulture „Gračanica”. Tu je sve drugačije, smatra glumica Aleksandra Knežević: „U okviru zajednica se živi slobodno onoliko koliko to okolnosti dopuštaju. Lepo je da smo se prepoznali i da smo potrebni jedni drugima.”

U Gračanici su pred brojnom publikom izvedene predstave „Zatvorski bluz”, autora Zorana Rakića, i „Buba u uhu”, koju je takođe režirao Zoran Rakić, i koja je u Gračanici doživela 250. izvođenje. Za ovdašnji mladi svet to je izuzetan događaj. Nevena Nedeljković, glumica AP „Janićije Popović”, smatra da je važno prisustvo njenih vršnjaka. Namerava da studira glumu kao i njena prijateljica Milica Maksimović, dodaje da se ovako lakše vide „mogućnosti za dalje planove u životu”.

Zavesa se spustila na sceni u Gračanici, zavesa se spustila na političku predstavu i haos koji je ključao na severu Kosova. Prošao je težak i nemiran dan, a susret ove dece je budućnost koja će čuvati Prizren, freske, Gračanicu. Taj susret je događaj dana.