Draž plaćenih termina

Još malo – pa tišina! Verovatno će se svi gledaoci lako složiti bar u jednom: dosta je i bilo! U ovoj zemlji, pa tim i na njenim televizijama, već mesecima tutnji predizborna kampanja.

Tekuća (za parlamentarne izbore) dodala je prethodnoj (za predsedničke) oštrinu i grubost, bezobzirnost i preterivanja svake vrste – od prostačkog vređanja protivnika do ljigavog umiljavanja biračima. Te efekte pojačava promena vrste komunikacije koja se praktikuje u obraćanju javnosti. Dok su u početnim godinama višestranačja preovlađivale TV debate, intervjui s političarima i njihova sučeljavanja, sad se bitka za glasače vodi preko „plaćenih termina” te na ekran izlaze gotovi proizvodi izbornih štabova – reklame, propagandne reportaže, snimci partijskih konvencija.Ponekad je ponuda zabavna za gledanje – ima ritma pokreta, kao na omladinskom sletu, ima dosetke, kao sa šibicarima na ulici. Rivalski tabori obračunavaju se po principu spotom na spot. Uživo se mimoilaze, i na terenu i u TV studijima.

Zadovoljni su pri tom i kandidati – portret im je „skockan” u agencijamaspecijalizovanim za (politički) marketing, zadovoljne su i televizije – prihod stiže, a ulaganja nema. Radi se samo ono minimalno, po zakonu. Ali verovatno niko, sem rođaka i bliskih prijatelja, nije ni gledao te zvanične partijske prezentacije na RTS-u koje je stoički izdržao valjda jedino novinar Nenad J. Ristić. Pred ovim voditeljem su se, recimo u nedelju uveče, kao na pokretnoj traci smenjivali lideri malih partijaSandžaklija, Bugara, Vlaha.

Rezultat takve „instant” kampanje zasad se vidi po odgovorima kojegrađani u TV anketama daju na pitanje zašto su za ovu ili onu opciju – za ili protiv čuvenog SSP-a ( u „Utisku nedelje”, na primer). Oni su ili bez teksta, ili se služe istim opštim mestima, frazama i floskulama kao političari: „bolji život svih naših građana”, „nova radna mesta”, „izdaja nacionalnih interesa”, „priznanje lažne države Kosovo”...

Direktan TV prenos ceremonija potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unijepokazao je kako se tom činu, svako iz svog razloga, najviše i iskreno vesele Dimitrije Rupel i Havijer Solana. Naši predstavnici, bez obzira na date izjave, nisu se mogli radovati punom snagom znajući šta ih čeka kod kuće. A tu je došlo do novog zamaha političkih borbi i do ostrašćenih tonova u predizbornoj kampanji kojoj je događaj iz Luksemburga (s obzirom na to da je primena Sporazuma zamrznuta do daljnjeg) najdirektnije poslužio. Famozno Božino penkalo kao da je potcrtalo sve postojeće podele u zemlji. Strasti su se dodatno uzburkale, u program su odmah ubačeni novi namenski TV spotovi s porukama podrške i osporavanja, zastrašivanja i ohrabrivanja, pretnji i obećanja.

Imenovani su izdajnici. Patriotama se, naravno, smatraju svi, samo što rodoljublje, očigledno, mnogi sasvim oprečno shvataju.