Mionica još ne spava mirno

Valjevo, Mionica – Poslednjeg dana septembra navršilo se 20 godina otkako je razorni zemljotres magnitude 5,6 jedinica Rihterove skale pogodio mionički i valjevski kraj, nanevši ogromnu štetu stambenim, javnim objektima i infrastrukturi, srećom, bez ljudskih žrtava. Epicentar je bio u zoni raseda Stragari-Mionica. Posledice jednog od pet najjačih zemljotresa koji su se dogodili u Srbiji u 20. veku, ni do danas nisu u potpunosti otklonjene i, kako stvari stoje, to se verovatno neće ni dogoditi.

Prema podacima objavljenim početkom ovog milenijuma, na području Kolubarskog okruga bilo je oštećeno ukupno 24.185 individualnih objekata, od toga najviše u Valjevu (6.692) i Mionici (6.138), zatim na Ubu (4.957), u Ljigu (3.154), Lajkovcu (2.273) i Osečini (971), a ukupna šteta je 2002. godine procenjena na nešto manje od 24 milijarde dinara. Na osnovu zakona o obezbeđenju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa 1998. godine utvrđeno je da se sa 0,15 odsto oporezuju sve finansijske transakcije u zemlji i taj novac usmeri za sanaciju štete. Formirana je Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom. Sredstva su počela da pristižu, počela je izgradnja novih kuća i rekonstrukcija manje oštećenih, obnova objekata infrastrukture... To je trajalo do kraja marta 2001, kada je Vlada Srbije odlučila da naknadu štete od zemljotresa obezbeđuje iz republičkog budžeta. A ona su iz godine u godinu bivala sve manja, da bi zaključno sa 2013. godinom budžetske „slavine”, uključujući i onu kojom se finansirala Direkcija, bile zavrnute.

Od 1998. do 2000. godine sagrađeno je u mioničkom kraju dvostruko više kuća nego od 2000. do danas, uveren je Radiša Stanković, nekadašnji socijalista, predsednik opštine Mionica u vreme kada se zemljotres dogodio. Promenom vlasti vršene su naknadne procene štete, čime se izgubilo dragoceno vreme, ukinuta je mogućnost da ljudi sami grade kuće uz besplatno dobijen materijal, povećana je kvadratura kuća, čime su smanjene mogućnosti da ih se izgradi više, navodi on.

– Mnogo je nepravdi učinjeno, nekim ljudima su građene nove kuće, neki nisu dobili ništa, neki su po dva puta dobijali materijal za gradnju, drugi – ništa, neki su, poštujući propise, porušili stare kuće, a nove im nisu izgrađene... Direkcija je ukinuta, ostali su nerešeni problemi – kaže za „Politiku” Stanković, koji je, okupivši oštećene građane, 2004. osnovao Udruženje „Epicentar” i u više navrata nadležnima u lokalu, okrugu i Republici upućivao brojne zahteve da se nastavi sa gradnjom i nadoknadom štete, jer je mnogo šta ostalo nezavršeno. U jednom od dopisa, koji je krajem oktobra 2005. otišao na adresu tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, tražili su da se vrati u primenu zakon o oporezivanju finansijskih transakcija ili da se Republika Srbija kreditno zaduži kod međunarodnih finansijskih organizacija zbog obezbeđivanja sredstava za sanaciju šteta od zemljotresa.

Zoran Jakovljević, građevinski inženjer, nekadašnji gradonačelnik Valjeva, koji je od 2001. do 2008. bio direktor Direkcije za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, priseća se da je porez od 0,15 odsto obezbeđivao 12-13 milijardi dinara godišnje, ali je samo deseti deo tih sredstava usmeravan preko Direkcije koja je prikupljala opštinske planove o izgradnji.

– To je trajalo nekoliko godina, a onda se prešlo na budžetsko finansiranje i novca je bilo sve manje. Bila je i velika borba ko će za sebe obezbediti više para, zavisno od vertikalne političke prohodnosti koju je imao – ne krije Jakovljević. Oko 10 do 15 odsto sredstava izdvajano je za obnovu i izgradnju infrastrukture, što je, po njemu, bilo pozitivno.

– Šansa je propuštena te 2003. godine, kada smo napravili program da se u periodu od 2004. do 2007. sve reši. Imali smo procenjenu štetu, tipske projekte, kvalitetne izvođače, plan kako i šta da uradimo. Samo da je država bila spremna da u te tri godine izdvoji potrebna sredstva, mi bismo sve završili – tvrdi.

Mionica je izvukla „deblji kraj” i kad je reč o zemljotresu i kad je reč o naknadi štete od te elementarne nepogode, uveren je aktuelni predsednik opštine Boban Janković koji za „Politiku” kaže da je na teritoriji ove lokalne samouprave ostalo nezavršeno oko 700 kuća.

– Učinjena je nepravda na početku, kada je sedište Direkcije smešteno u Valjevo, a ne u Mionicu, gde je bio epicentar zemljotresa. Osim toga, grad Valjevo je uknjižio kao svoje vlasništvo zgradu Direkcije, iako je ona pripadala svim opštinama Kolubarskog okruga – navodi Janković. On ističe da sadašnje rukovodstvo Mionice trpi posledice nečega za šta ne snosi odgovornost. Kaže da nema dana da im se ne javi neko od oštećenih građana kome nije nadoknađena šteta od zemljotresa, dok su drugima, opet, istim povodom pravljene kuće čak i u Zemunu, Beogradu, po Vojvodini... Nedavno je, priča Janković, čovek iz sela Maljević, na osnovu izvršne presude zbog loše izvedenih radova na kući oštećenoj zemljotresom, opštinsku kasu „olakšao” za 18,5 miliona dinara! Mnogo novca je „prošlo” kroz Mionicu i završilo na drugim stranama, puno toga je već zastarelo i stvari se ne mogu promeniti, a mnogi i beže od toga, zaključuje predsednik opštine.

I dve decenije posle mioničkog zemljotresa „potresi” još traju.