Zapušteno Vojničko groblje u Kovinu

Kovin – Za nepuna dva meseca na Vojničkom groblju u Kovinu biće održana državna komemoracija i položeno cveće na 60 humki sa nadgrobnim pločama. Ispod njih su kosti ratnika iz bitke za Smederevo preminulih u ovdašnjoj improvizovanoj bolnici Crvenog krsta 1915. godine, „pa će za početak, valjda, biti odstranjena gomila korova”, napominje Milan Divac, predsednik Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1918. Neveliki prostor trebalo bi da bude uređen za dolazak visokih državnih delegacija, diplomatskog kora, potomaka i poštovalaca.

Ali, ni čupanje korova i košenje trave neće moći da sakriju nemar i oštećenja na kompleksu koji država štiti kao spomenik kulture. Divac podseća da je ovde u smrti sjedinjeno 305 srpskih i 195 nemačkih i austrougarskih vojnika umrlih od posledica ranjavanja. – Nekima se imena znaju, neki su ostali bezimeni, a mi crvenimo od stida kako ovo mesto izgleda – tvrdi on.

– Sve je počelo od namere da se sa travnate površine uklone krtičnjaci. Izvođač je tokom radova razbio nosače ploča, urađenih po uslovima pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz 2005. godine, pa su ostale bez kosine. Da bi je naknadno obezbedio, podmetnute su obične cigle, na koje su ploče samo naslonjene i sve je zamazano cementom. Kako nije urađena ni nivelacija terena, „potpora” kojom su pokušali da zamaskiraju loše izvedene radove odvaja se od zemljišta. Nije dovedena struja, voda, iako je bilo planirano, a dobijen je i novac za to. Krtičnjaka sada ima više nego ikada, teren je izrovaren, čitava lokacija je ostala niža od okolnog tla, a i dalje će se slegati i propadati – ocenjuje Divac.

Sagovornik „Politike” dodaje i da je udruženje u nekoliko navrata tražilo od Zavoda da vidi dokumentaciju po kojoj se radilo. Ali, kako kaže, dobili su „nekakvu informaciju o tekućem održavanju i da sagovornike tamo nisu imali”. Divac tvrdi da se ta ustanova zaštite zapravo trudi da ućutka i potisne udruženje, pa su protiv Zavoda i izvođača podneli krivičnu prijavu „po kojoj niko nije reagovao”.

– Što se ploča tiče, one su izvedene po projektu i stabilne su. Radovi su primljeni od strane Zavoda i u to vreme sve je bilo u redu. U međuvremenu se zemlja slegla, pa su sada vidljivi betonski nosači. Dakle, što se tiče konstrukcije, ona je u redu, obezbeđuje kosinu ploča i one ne propadaju. Estetski bi pomoglo i trebalo bi da se okolo nabaci nova zemlja, na onu koja se u međuvremenu slegla. Mi ćemo kovinskom groblju uputiti zahtev da taj posao uradi, jer ka god završimo radove mi vlasniku, korisniku, odnosno onom ko vodi računa o tome damo i preporuku kako prostor treba održavati – kaže za naš list Jasmina Vujović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu.

Šezdeset kamenih ploča leži u senci borova otkada se pre deceniju i po počelo sa ozbiljnijim uređenjem celine od pedesetak ari, da bi 2005. godine kovinsko udruženje potomaka ratnika iniciralo podizanje spomenika svim vojnicima sahranjenim na ovom mestu, bez obzira na to kojoj su vojsci, državi i naciji pripadali. Četiri godine kasnije nikao je granitni spomenik „Mira i razumevanja”, takođe oskrnavljen. Spomenik u blizini, za 1.000 interniraca koji su u velikom požaru stradali u kovinskom tranzitnom logoru Svilara, među kojima je bilo najviše Srba, nanovo je otkriven prošle godine.

– Prvobitno obeležje je bilo granitna gromada sa uklesanim krstom i natpisom da ga je podiglo Kolo srpskih sestara, a 1963. godine popravilo udruženje penzionera. Autentični spomenik je uništen i uklonjen, a na njegovo mesto je postavljena kamena kocka sa metalnim krstom i natpisom sa netačnim podacima o podizanju. Ovo ne liči na spomenik kakav se u Srbiji može videti. Tužno je kako sada izgleda, a nijedna opština u ovom regionu nije imala više dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu od Kovina – dodaje Divac, dok u pančevačkom Zavodu za zaštitu spomenika kažu da je novo rešenje spomenika prihvaćeno od strane nadležnih u Pokrajini.

Na godišnjicu stradanja, 15. novembra, ovde se održava državna komemoracija i za tu priliku napominje Divac, groblje se upristoji, a preko godine sve je zakorovljeno, uprkos spremnosti ambasada zemalja čiji su pripadnici ovde sahranjeni da učestvuju u troškovima održavanja.

– Zato ćemo ići i dalje do Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i tražiti da se pošalje veštak da utvrdi i proceni stanje na terenu – kaže predsednik Udruženja potomaka ratnih dobrovoljaca.