Bugarski konzul protiv predsednika bugarskog saveta

Predstavnici bugarske manjine još nisu zvanično predali nijednu listu kandidata koji će učestvovati na izborima za Nacionalni savet, ali na jugoistoku Srbije uveliko traje predizborna kampanja. Uključeni su tamošnja vlast i opozicija, kao i konzulat Republike Bugarske u Nišu. Za sada je sigurno da će predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev, koji je i aktuelni predsednik Bugarskog nacionalnog saveta (BNS), formirati listu pod nazivom „To smo mi – Vladimir Zaharijev”. Kako tvrdi, bugarski konzulat u Nišu, s konzulom Edvinom Sugarevim na čelu, otvoreno se meša u ove izbore s jedinim ciljem – „da njega smene”.

Zaharijev je za naš list ocenio da je sukob s konzulatom počeo odmah nakon imenovanja Edvina Sugareva na mesto generalnog konzula. I već godinu i po dana se samo produbljuje. „Ne dozvoljavam da mi komanduju strane diplomate.

Samo gledaju kako da me smene, huškaju narod da glasa protiv mene, ali ništa neće postići”, ističe Zaharijev. Bugarski savet, dodaje, jedini je u Srbiji koji ne sarađuje s predstavnicima matične države.

Sukob između predstavnika bugarske države i aktuelnog saveta, kako kaže Zaharijev, kulminirao je u maju prošle godine nakon neuspešnog pokušaja postavljanja spomen-ploče Bugarima stradalima u Bosilegradu u noći između 15. i 16. maja 1917. godine. Na ovoj ploči ispisano je oko 88 imena s natpisom: „Pogrom u Bosilegradu, 100 godina kasnije. Nema krivaca, nema izvinjenja.” „Ljute se na mene jer sam sprečio podizanje ovog spomenika koji prikazuje Srbe kao zločince. Ne mogu to da dozvolim jer Srbiju volim i slušam šta mi kaže narod. Jedini spomenik koji možemo da podignemo je u čast ljubavi i pomirenja bugarskog i srpskog naroda. U slavu svih žrtava. Gledajući kroz istoriju, nas Srbija nije htela, mi smo joj dodeljeni”, navodi naš sagovornik.

Dodaje da konzulat u Nišu ne pomaže da se poboljša položaj bugarske manjine u Srbiji. „Sve radimo sami. U saradnji s Ministarstvom prosvete preveli smo udžbenike koji se koriste u Srbiji na bugarski jezik i jedina smo manjina koja nije tražila štampanje posebnih izdanja. Naša deca uče po planu i programu države u kojoj žive, ali na bugarskom jeziku. To je jedino ispravno”, kaže aktuelni predsednik opštine Bosilegrad. Dodaje da ga ne zanima koliko će biti lista na predstojećim izborima, da ne razdvaja ljude jer, kako je rekao, sa svima sarađuje i pomaže im.

Aktuelno rukovodstvo nacionalnog saveta bugarske manjine ne uživa poverenje konzulata u Nišu, ali ni bugarske države, potvrdio je za naš list generalni konzul Edvin Sugarev. Aktivnosti Nacionalnog saveta, navodi konzul, nezadovoljavajuće su, a njegove mogućnosti zloupotrebljene. „To je razlog zbog kojeg je Bugarska izgubila poverenje u ovo rukovodstvo nacionalnog saveta. Izbori za nacionalni savet su izuzetno važni jer je ovaj savet posrednik između etničkih Bugara u Republici Srbiji i institucija državnih i lokalnih vlasti. Njegovim posredstvom se ostvaruje angažovanje bugarske države”, naveo je konzul u pisanom odgovoru.

Dodaje da „nisu u redu i čak da su smešne” tvrdnje Zaharijeva da se mešao u izbore, pokušavajući da spreči pobedu njegove liste. „Prema najnovijim izmenama i dopunama Zakona o izboru nacionalnih saveta, on ne može biti predsednik budućeg nacionalnog saveta, čak i ako pobedi na izborima – i dobro je da građani Bosilegrada to znaju”, reči su konzula Sugareva. Podsetio je da Vladimir Zaharijev nije bio pozvan na sastanak predsednika Srbije i Bugarske s predstavnicima bugarske manjine u Dimitrovgradu, 22. juna ove godine.

„Jasniji znak za odnos Bugarske prema njemu teško da postoji”, naveo je konzul, dodajući da je pre godinu dana potpredsednik Vlade Bugarske Valeri Simeonov izjavio da je Bugarska izgubila poverenje u rad gospodina Zaharijeva.

Postavljanje pomenutog spomenika inicirali su Demokratski savez Bugara, Kulturno-informativni centar „Bosilegrad” i Udruženje „Glas”, koji su naručili ploču s imenima žrtava koju je potom konfiskovala policija. Potpredsednica Bugarske Ilijana Jotova je, ističe konzul, u maju 2017. prisustvovala je otvaranju izložbe o tom pogromu i poklonila se pred spomen-pločom izloženom u salonu KIC-a. Tada se Zaharijev nije pojavio. Konzul napominje da spomenik ne predstavlja srpskog vojnika kao zločinca, već je odraz bugarskog sećanja i poštovanja žrtava.

„Radi se o odavanju pošte nevinim žrtvama, pri tome u ovom napadu od strane srpske paravojne čete spaljen je grad koji se tada nalazio na bugarskoj teritoriji”, kaže se, između ostalog, u odgovoru Sugareva.

Konzul je još pojasnio da više od godinu dana spomen-ploče nisu bile vraćene, bez objašnjenja o razlozima zadržavanja, tako da su građanske organizacije u Bosilegradu napravile drugu spomen ploču – koja je takođe oduzeta. „I danas kada su, posle ličnog zalaganja predsednika Srbije, obe ploče vraćene inicijatorima, opštinske vlasti u Bosilegradu i dalje ne daju odgovor na zahteve za njihovo postavljanje”, naveo je Sugarev.

Međutim, Stefan Stojkov, zamenik predsednika opštine Bosilegrad, objašnjava da je zahtev za postavljanje pomenutih spomen-ploča predat prekasno tako da nije ispoštovana zakonom propisana procedura. „Kada sve nadležne institucije odobre postavljanje spomenika, kada on bude naručen, odobren i izrađen u skladu sa zakonima Republike Srbije, onda će i biti postavljen”, izričit je Stojkov, dodajući da je ploče zaplenila policija, a da je jedna od njih zaplenjena na granici, što opštinska vlast nije mogla da naredi.

Bez stranačkih funkcionera na čelu saveta

Zakon o nacionalnim savetima propisuje da predsednik Nacionalnog saveta i član izvršnog odbora ne može biti osoba koja je na rukovodećem mestu u nekoj političkoj partiji. Takođe, savet ne mogu da vode rukovodioci državnih, pokrajinskih ili organa lokalne samouprave koji odlučuju o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta. Stefan Stojkov, potpredsednik Opštine Bosilegrad i potpredsednik Nacionalnog saveta, ističe da izmene i dopune zakona neće sprečiti učešće rukovodioca Bosilegrada na izborima za nacionalni savet. Lista će svakako nositi ime Zaharijeva, a koje će se funkcije odreći ukoliko budu izabrani u savet, biće naknadno odlučeno, pojasnio je naš sagovornik.