Smrt Valonaca

„Biće potrebno još mnogo godina i trebaće nam konkretni rezultati naših projekata da bi valonska manjina prihvatila naše vođstvo. A možda ga neće nikada prihvatiti; ili hoće, ali samo pomoću sile. Jedan od komandanata Bfora rekao je nedavno nešto politički nekorektno – da će problem Valonije biti rešen zahvaljujući biologiji. Što nije nerealno, jer je većina Valonaca u Belgiji u poznoj dobi; kad izumru, biće rešen problem valonske manjine u Belgiji… Ljudi na terenu znaju da je koncept multietničke Belgije sjajan na papiru i teoretski superioran, ali multietničnost ne podrazumeva dve etničke grupe koje žive jedna mimo druge, potpuno odvojene, kao uBelgiji.”

Ko je izrekao ove surove misli? Možda neko osuđen za govor mržnje?

Ne. Kritika situacije u regionu stara je nekoliko dana, a izrekao ju je portugalski general Raul Kunja, najviši vojni predstavnik UN na Kosovu i savetnik formalnog upravnika pokrajine Joakima Rikera. Istini za volju, portugalski general u autentičnom kazivanju nije govorio o trvenjima između Flamanaca i Valonaca u Belgiji, nego o problemima Srba na Kosovu.

Kunja, dakle, nije divanio o „Belgiji” već o „Kosovu”, pa „naše” zamenite sa „EU”, a umesto „Valonci” stavite „Srbi”. Komandant „Bfora” je, jasno, komandant „Kfora”. Sve ostalo je onako kako je Kunja rekao, ogorčen korupcijom koju neguju međunarodni činovnici na Kosovu, „kajmakom” koji tamo skupljaju tri-četiri države i nezadovoljan položajem Srba.

Čemu jezička maskarada?

Zato da ogolimo apsurd i nehumanost pregnuća dela međunarodne zajednice na Kosovu. Nije tajna da su mnogi političari iz „zapadnog sveta” opterećeni stereotipima o Srbima, pa su zahvaljujući predrasudama spremni da zažmure na nešto što bi u matičnim državama zgazili kao sramno i odbacili kao krajnje neprihvatljivo. Zaboravili su na metod „rotacije imenica” koji je davno savetovao Bertrant Rasel u čitanju dnevnih novina, pošto je u namernoj zameni imena država pronašao pouzdanu strategiju za lociranje predrasuda u vlastitom prosuđivanju.

Da je neki EU zvaničnik, a ne komandant Kfora, izlanuo pomenutu izjavu u kojoj nestanak jednog naroda predstavlja kao povoljno „konačno rešenje” za etničku čistoću sporne teritorije, i da je predmet ovakvih „očekivanja” neki drugi evropski narod a ne Srbi na Kosovu – u Evropi bi zazvonila zvona na uzbunu. U opisanom slučaju, međutim, nije se dogodilo ništa. To dokazuje do koje se mere pravila, koja vrede u svetu, krše na Kosovu.

Zato nije dilema „Srbija ili Evropa”. Umesto ili-ili, odgovor je „I Srbija, i Evropa”. Tim redosledom, jer u politici, kao i u partiji šaha, nije važan samo cilj, nego i redosled poteza. Ako je „sila” deo građana dogurala do granice biološkog opstanka, kakva je uteha hvatati se za obećanja o napretku ostatka države – u dalekoj budućnosti? U budućnosti u kojoj je, iz vizure komandanta Kfora, izvestan nestanak Srba na Kosovu.

Raselov „rotacioni” recept može da pomogne da se slika izbistri. Ako sudbinu Valonaca (na sreću) ne sme da kroji flamanska većina u Belgiji, onda ni „međunarodna zajednica” ni albanska većina nemaju pravo da zapečate usud Srba na Kosovu.