Putin pobedio na referendumu u Makedoniji

Specijalno za „Politiku”
Prema pisanju pojedinih zapadnih medija poput britanskog „Gardijana”, rezultati makedonskog referenduma o Prespanskom sporazumu predstavljaju još jednu pobedu Vladimira Putina i Rusije, njene sposobnosti da utiče na demokratske procese u drugim zemljama, kao i neuspeh Evropske unije i NATO-a.

Prema pisanju „Gardijana”, zapadni analitičari ističu: „Da je spor sa Grčkom bio rešen, to bi odblokiralo Makedoniji put u EU i NATO… Kao i svuda na zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji, na Kosovu i u Crnoj Gori, Moskva je rešena da spreči dalje širenje Severnoatlantske alijanse.”

Na mešanje stranaca, ali onih sa Zapada, aludirao je i predsednik Republike Makedonije Đorđe Ivanov, uz poruku referendum, ma šta o tome govorili zagovornici Prespanskog sporazuma, nije uspeo i da ne pokušavaju da promene realnost. Ivanov je usmerio svoju poruku prema onima koji se mešaju u unutrašnje odnose njegove države i preporučio im da poštuju međunarodno pravo i konvencije za diplomatske odnose. Stekao se utisak da je bio i uvređen zbog stranog mešanja u unutrašnje odnose njegove države, zbog načina i stila nametanja rešenja, bez obzira na to šta narod kaže, te je tako naglasio: „Ne mogu oni koji imaju demokratski deficit da nameću rešenje protiv suverene volje makedonskog naroda.”

O mešanju stranih sila u unutrašnje odnose premijer Zoran Zaev nije se izjasnio. Lider najveće opozicione partije Hristijan Mickoski nedavno je govorio za „Politiku”, ali je, na pitanje o stranom uticaju ocenu stanja prepustio Zaevu, naglasivši da su sve bezbednosne informacije u rukama premijera.

Lopta je kod Zaeva i za naredne korake u pokušaju da se Prespanski sporazum ratifikuje u parlamentu, što je uslov za njegovu realizaciju. Pošto na referendum nije izašlo dovoljno ljudi da bi njegov rezultat bio punovažan, makar kao konsultativni, makedonski premijer je ostao bez sredstva pritiska na opoziciju, koja se protivi dogovoru s Grčkom, odnosno promeni imena države u Republika Severna Makedonija.

Premijer je dao sebi rok od deset dana da obavi pripreme za obezbeđivanje dvotrećinske većine u Sobranju, koja je neophodna za promene ustava koje nalaže primena Prespanskog sporazuma. Hristijan Mickoski, lider najveće opozicione parlamentarne partije, VMRO-DPMNE, ukazao je nakon referenduma na to da je narod rekao „ne” tom dogovoru i na taj način poručio poslanicima opozicije da ne daju svoj glas ustavnim promenama.

Od 120 poslaničkih glasova, za ustavne je promene neophodan glas 80 poslanika. Stranka Zaeva u koaliciji sa albanskim parlamentarnim partijama u ovom trenutku raspolaže sa 72 glasa, dok koalicija VMRO-DPMNE ima 48 opozicionih glasova. Da bi vlast sa Zaevim na čelu ostvarila uspeh, neophodno je da se obezbedi još osam glasova. Ako se uzme u obzir da Fuad Muhić, jedan od poslanika iz vladajuće stranke, nije glasao za ratifikaciju dogovora, tad je neophodno prikupiti još devet glasova… Trenutno to izgleda veoma teško.

Ukoliko Zaev ne uspe o tome da se dogovori sa Mickoskim, tada se otvara mogućnost za skore vanredne parlamentarne izbore. U tom slučaju, kako je rekao Zaev, pridržavaće se propisa koji proizlaze iz takozvanog Pržinskog dogovora: podneće ostavku i na njegovo mesto biće postavljen čovek koji će voditi tehničku vladu, sa određenim kadrovskim promenama u resorima ministarstava unutrašnjih poslova i socijalnog rada. Izbori bi bili održani 25. novembra ili nedelju dana kasnije. U takvoj situaciji na izborima bi se kao koalicija pojavili svi oni koji su učestvovali u koaliciji „Zajedno za evropsku Makedoniju”. Nezvanično, to u ovom trenutku opoziciji ne bi odgovaralo, jer još uvek nisu stabilizovani redovi u partiji koju predvodi Mickoski.