Kina prekinula uvoz nafte iz SAD

Donalde, ako tražiš krivca za skok cene nafte, pogledaj se u ogledalo. Tim rečima ruski predsednik Vladimir Putin označio je u sredu u Moskvi „krivca” za nezaustavljivi strah koji trenutno obuzima svetsko tržište nafte zbog nepredvidivih posledica američke odluke da 4. novembra zavede drakonske petro-sankcije prema Iranu, kao i zbog eskalacije carinskog rata između dve najveće ekonomije sveta: Amerike i Kine. Istog popodneva na berzi u Londonu cena barela severnoatlantske nafte („brent”) dostigla je 86,74 dolara, koliko je poslednji put koštala još oktobra 2014. godine.

„Sadašnja cena nafte rezultat je (poteza) aktuelne američke administracije: očekivanih sankcija protiv Irana, političkih problema u Venecueli. Pogledajte šta se događa u Libiji. Država je razorena. To je rezultat neodgovorne politike koja ima direktnog uticaja na svetsku ekonomiju”, upozorio je Putin u dosad najoštrijoj „prozivci” američkog lidera povodom napetosti na svetskom tržištu nafte.

Tenzije na globalnom petro-tržištu ovih dana samo rastu.

Drugi najveći kupac američke nafte, Kina, potpuno je obustavila nabavku sirovog petroleja iz SAD, objavio je Rojters.

„Uvoz nafte iz Amerike potpuno je obustavljen”, izjavio je Sje Čuenlin, predsednik kineskog Udruženja mašinskih inženjera, na Svetskom pomorskom forumu u Hongkongu.

Kina je u avgustu iz Amerike uvozila 334.880 barela nafte, i po tome bila druga najbolja petro-mušterija SAD posle Kanade.

Prekid kineskog uvoza nafte iz SAD događa se u trenutku zaoštravanja trgovinskog sukoba dve zemlje, dodaje britanska agencija.  Odluka Pekinga da sada spusti rampu američkoj nafti berzama liči na „nagli potez”, budući da „crno zlato” do sada nije bilo uvršteno ni na jedan spisak robe koju Kina uzvratno carini pri uvozu iz Amerike. Kina najviše nafte kupuje od Rusije (665.000 barela i plaća je u juanima), Saudijske Arabije i Irana. Gde bi „azijski tigar” sada mogao da potraži zamenu za američke barele, i kako bi Vašington mogao da reaguje na ovaj prekid petro-izvoza, veoma je neizvesno.

„Iranska zagonetka” tiče se mogućih razmera manjka nafte na svetskom tržištu početkom novembra, kada (ako) Amerika finansijskim i drugim merama spreči petro-izvoz sa istočne obale Persijskog zaliva. Da li je reč o manjku – pred zimu na severnoj polulopti – od pola miliona, milion ili dva i po miliona barela nafte dnevno? Nesposobne da procene posledice budućih američkih sankcija Teheranu, berze odskora uporno dižu cenu nafte i spekulišu da bi barel vrlo brzo mogao ponovo, kao 2014. godine, da košta 100 dolara. „Svi se klade: i spekulativni fondovi i veliki petro-trgovci, da SAD, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak, Kuvajt i Rusija neće biti u stanju da proizvedu i izvezu dovoljno barela da nadoknade pad proizvodnje i izvoza nafte iz Venecuele i Irana u sledećih nekoliko meseci”, navode eksperti iz londonskog Sitija.

Sa tom kladionicom, berze su samo u poslednjih sedam dana podigle cenu „brenta” za 4,82 odsto, a lake teksaske nafte za više od pet odsto. Cena nafte raste zbog straha na berzama, navodi agencija Blumberg, uprkos jasnim naznakama o rekordnom rastu američkih zaliha, postojanom globalnom privrednom rastu i solidnoj tražnji – faktorima koji bi u nekim drugim vremenima uticali na obaranje cene pokretačke sirovine svetske privrede.

Ne znam nijednog kupca nafte koji je od jula tražio sirovinu i nije mogao da je nabavi, izjavio je Halid el Falih, saudijski ministar energetike, u Moskvi na „Ruskoj energetskoj konferenciji”.

Iza Falihove tvrdnje stoji činjenica da su Rijad i Moskva od septembra, na veliko negodovanje Irana, osetno povećali proizvodnju nafte. Dodatni priliv nafte iz Saudijske Arabije i najava Moskve da bi mogla da isporučuje još oko 300.000 barela dnevno za sada ne uspevaju da odagnaju strepnje berzi: šta će biti 4. novembra, kad Amerika zavede sankcije čiji je najavljeni cilj da „iranski izvoz nafte padne na nulu”?