Izbori u Federaciji po neustavnom zakonu

Sarajevo – Ovogodišnje opšte izbore, osme u posleratnom periodu (prvi su održani pre 22 godine, drugog septembra 1996. godine) Bosna i Hercegovina dočekala je bez jasnih pravila primene izbornih rezultata. To bi je, kako se procenjuje na različitim nivoima, moglo uvesti u dosad nezapamćenu krizu i neku vrstu blokade.

Opasnost dolazi iz Federacije BiH (FBiH), u kojoj su ovi izbori sprovedeni po zakonu koji je još u decembru 2016. godine Ustavni sud BiH proglasio protivnim najvišem pravnom aktu države. Zato je i OEBS uoči izbora upozorio da bi njihovi rezultati, budući da će se glasanje obaviti po neustavnom zakonu, mogli biti smatrani nezakonitima.

Uprkos svim upozorenjima, uključujući i ona iz Centralne izborne komisije BiH (CIK), da se dan izbora ne bi smeo dočekati bez donošenja novih, ovog puta s ustavom usklađenih zakonskih rešenja za izbor delegata u Dom naroda FBiH, političari iz tog entiteta su svaki pokušaj da se o tome dogovore završavali bez uspeha.

Gotovo izvesne posledice loših odnosa i nesporazuma bošnjačkih i hrvatskih lidera u FBiH ne mogu pogoditi i Republiku Srpsku (RS), jer ona će, nakon proglašenja izbornih rezultata, moći bez problema formirati novu vlast.

A što se tiče Federacije, ona će se naći u potpuno nezavidnoj situaciji. Zbog neprovođenja odluke Ustavnog suda, to bi pravosudno telo, ako bi od njega apelacijom bilo zatraženo da se o tome izjasni, moglo proglasiti i da je Dom naroda, konstituisan na osnovu izbora po neustavnom zakonu, suštinski nepostojeći, to jest da, pravno posmatrano, nema nikakva ovlašćenja. Bez legalnog Doma naroda, Federacija ne može izabrati ni predsednika i potpredsednike tog entiteta, kao ni njegovu vladu.

Jer, za razliku od Republike Srpske, u kojoj građani direktno odlučuju ko će im biti predsednik i potpredsednici, te poslanici u Narodnoj skupštini RS, u FBiH direktno se biraju samo poslanici u entitetskoj i 10 kantonalnih skupština. Sve ostale institucije vlasti u tom entitetu (ministre u vladi, predsednika entiteta, potpredsednike...) mora da potvrdi Dom naroda, čije je konstituisanje, dakle, zbog neprovođenja odluke Ustavnog suda, dovedeno u pitanje.

Kao posledica toga, biće dovedeno u pitanje i konstituisanje dvodomne zakonodavne vlasti na još višem nivou, to jest formiranje Doma naroda parlamenta BiH.

„Slutim da će se moći potpuno blokirati implementacija izbornih rezultata, te da će se ući u 'majku svih kriza' koje je BiH doživela ikad do sada. Republika Srpska će biti funkcionalna, a u Federaciji BiH će doći do krize, naročito u vezi s konstituisanjem Doma naroda, što znači da aktuelna vlada ostaje kao tehnička, a taj tehnički mandat može dugo trajati”, izjavio je politički analitičar i direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju Žarko Papić za portal „Indeks”.

Sudeći po tome kako su i ove izbore sproveli ignorišući odluku Ustavnog suda, moguće je da će političari u Federaciji naprosto i dalje okretati glavu u stranu na sva upozorenja te sudske ustanove o, kako se trenutno čini, neizbežnoj nelegalnosti Doma naroda FBiH. Rezultat će u tom slučaju biti da će taj dom po vertikali, od entiteta do federalnog nivoa, formirati čitavu jednu strukturu vlasti zasnovanu na kršenju ustava.