Osnovan savet za podizanje ratnih memorijala

Upravo osnovanim Savetom za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, naša zemlja je dobila krovno telo koje će uz resornog ministra odlučivati o postavljanju i uklanjanju ratnih memorijala, saznaje „Politika”.

Kako je za naš list rečeno u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sedmočlani Savet je osnovan prošle sedmice, u skladu sa Zakonom o ratnim memorijalima, usvojenim u junu. Čine ga stručnjaci i predstavnici državne uprave, koji će davati mišljenje o predlozima za postavljanje svih obeležja posvećenih ratnim dešavanjima i ličnostima, ali i za njihovo uklanjanje ukoliko su u suprotnosti s interesima države i istorijskim činjenicama.

Sudeći po vestima iz Novog Sada, prvi test za Savet će biti upravo Srpska Atina. Tamošnja lokalna skupština je odlučila da podigne spomenik nevinim žrtvama u tom gradu, stradalim 1944. i 1945. godine, ali deo javnosti tvrdi da su među stradalnike uvršteni i saradnici okupatora, što je protivno novom zakonu.

S druge strane, ima indicija da bi ovaj pravni akt mogao da dovede do naknadnog uklanjanja brojnih postojećih spornih obeležja – od spomen-ploče Aćif-efendiji u Novom Pazaru do spomenika albanskim separatistima u Preševu.

Prema novom zakonu, predloge za postavljanje ili uklanjanje ratnih memorijala mogu da podnesu organi države i teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave, pravna i fizička lica. Na osnovu ocene saveta i nadležne ustanove za zaštitu kulture, resorno ministarstvo donosi rešenje o postavljanju ili uklanjanju.

Pod ove odredbe, sudeći po hronologiji, morao bi da potpadne i predlog podizanja spomenika nevinim žrtvama u Novom Sadu, koji su inicirali tamošnji odbornici Saveza vojvođanskih Mađara. Njihov predlog je gradska skupština usvojila u avgustu, dva meseca posle donošenja zakona, a potvrdila ga krajem septembra.

U raspravi su iz SVM-a naveli da je spisak žrtava u čiju se čast podiže spomenik sačinjen u saradnji komisija za tajne grobnice i međuakademskih komisija Srbije i Mađarske. Ali, odbornici radikala su izneli tvrdnju da se na toj listi nalaze i pravosnažno osuđeni saradnici okupatora i počinioci zločina u Novosadskoj raciji.

U tom slučaju, obeležje ne bi smelo da bude podignuto jer, po slovu novog zakona, postavljanje memorijala ne može biti odobreno ukoliko on „svojom sadržinom ne odgovara istorijskim ili stvarnim činjenicama” ili je „podignut licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, ili je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača” (izuzimajući sudski rehabilitovane osobe).

Podizanje se ne dozvoljava ni ako memorijal vređa opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja, javni moral, kao i ako je posvećen događaju koji nije u skladu s tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije, simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti i nezavisnosti ili slobode Republike Srbije. Po svim ovim osnovama se, takođe, može predložiti i uklanjanje ratnog memorijala.

Na naše pitanje da li postoje mehanizmi da se eventualno predupredi podizanje obeležja u Novom Sadu, iz resornog ministarstva nam je odgovoreno da su obavestili novosadsku skupštinu o sadržini potrebne dokumentacije za podnošenje predloga za izgradnju ratnog memorijala.

Taj predlog, prema zakonu, mora da sadrži podatke o podnosiocu, opis memorijala i konkretnog događaja koji je u skladu s tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije, predlog teksta na njemu i lokacije podizanja, kao i idejni projekat, potrebne dozvole i saglasnosti i predlog načina održavanja ratnog memorijala.

Za istoričara Dejana Ristića, koji je ujedno bio utemeljivač službe za vojne memorijale u resornom ministarstvu, najspornije je to što zakon ne uvodi obavezu inicijatora podizanja obeležja da dokaže da ličnosti kojima je ono posvećeno nisu pravosnažno osuđene za ratni zločin. Time će se, po njegovom mišljenju, nastaviti loša praksa podizanja obeležja posvećenih „nevino stradalima”.

„Mudro smišljena sintagma ’nevino stradali’ koja, po pravilu, obuhvata završno razdoblje Drugog svetskog rata i prve poratne godine, idealna je platforma za tihu, ali trajnu rehabilitaciju ratnih zločina, pripadnika okupacionih snaga i njihovih saradnika. Brojni su slučajevi da se prilikom podizanja takvih ’obeležja’ državni organi nisu potrudili da od inicijatora dobiju dokaze da nijedno lice kome se obeležje podiže nije pravosnažno osuđeno za ratni zločin, niti za saradnju s okupatorom”, navodi Ristić.

On kaže da je i novi zakon „kratak, kontradiktoran, nevešto napisan tekst pun manjkavosti i mogućnosti da se deluje protiv interesa države i suprotno od istorijskih činjenica”.

„To i ne bi trebalo posebno da čudi budući da u stručnoj službi resornog ministarstva već godinama ne postoji nijedan stalno zaposleni istoričar. Jedino što nam preostaje je javno izražavanje negodovanja i pritisak na državne organe da se pristupi hitnim izmenama i dopunama zakona”, navodi on.

Obeležja koja su u neskladu s novim zakonom najviše ima na jugu centralne Srbije – čak dvadesetak njih je posvećeno albanskim separatistima. Jedno od njih, postavljeno 2012. u centru Preševa pripadnicima tzv. OVPBM uklonila je žandarmerija, a danas je u dvorištu lokalne džamije.

Na naše pitanje da li će ova i druga sporna obeležja biti uklonjena, i o čijem trošku, iz ministarstva kažu da će se uklanjanje vršiti u skladu sa zakonom, a da se o uklanjanju stara jedinica lokalne samouprave. Ostaje mogućnost da će detalji biti utanačeni do kraja godine, kad se očekuje donošenje propisa potrebnih za sprovođenje zakona.

Članovi saveta

U članstvu Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije su: dr Ljubodrag Dimić (Srpska akademija nauka i umetnosti), prof. dr Aleksandar Životić (Filozofski fakultet u Beogradu), dr Ljiljana Nikšić (Ministarstvo spoljnih poslova), pukovnik Slađan Ristić (Ministarstvo odbrane), Snežana Jejić (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture), Miloš Janković i Marija Marjanović (oboje ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja). Prema zakonu, članove imenuje resorni ministar na period od četiri godine, a oni nemaju pravo na naknadu za rad.