Spaljena zemlja

Kada sam se krajem septembra vraćao automobilom iz Slovačke na auto-putu Novi Sad–Beograd su me u ranim večernjim satima dočekali nestvarni, jezivi prizori. Sa obe strane autostrade u daljini su se videle vatre, dugačke plamteće linije.

Neupućeni stranac bi pomislio da nas je pogodila elementarna nepogoda ili neki industrijski udes. Meni je to više ličilo na metod spaljene zemlje koje su ovde okupatori sprovodili protiv civilnog stanovništva, odnosno general Šerman sistematično protiv građana pobunjenih država Juga, na svom čuvenom okrutnom maršu kroz Džordžiju u američkom građanskom ratu.

Nekim našim gazdama i seljacima okupator nije potreban jer sami podmeću požar da iza njih ne ostane ništa, ne samo na njihovim vlastitim njivama, nego i po pašnjacima, utrinama, šibljacima, lugovima i kanalima.

Ovih dana sam ponovo putovao automobilom i gotovo svuda gde sam bio (opština Vrbas, Odžaci, Bački Petrovac, Titel, Kovačica, Pančevo i dr) i danju i noću gore strnjike i sve oko njih. Na ulazu u Kovačicu se skoro šećerana i put usred sunčanog dana nisu dobro videli. Kanali kraj puta sa oprljenim rastinjem i obronci brda kraj Vilova i Loka deluju tužno i strašno. Kako li je tek živom svetu?

Spavaju li mirno poljočuvari, policajci, članovi lovačkih udruženja, službenici lokalnih samouprava, pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstava, stručnjaci naučnih instituta i zavoda zaduženih za zaštitu prirode, životnu sredinu, poljoprivredu, turizam i ruralni razvoj dok traje ovaj teror?

Očigledno da je kaznena politika slaba kad piromani širom Vojvodine haraju poljima danju i noću. Kada će vlast da promeni zakon i pored novčane kazne, uvede obavezan društveno koristan rad za potpaljivače koji bi se sastojao u fizičkom pomaganju zavodima za zaštitu prirode?

Trebalo bi ih prisiliti i da odslušaju seriju predavanja, sa proverom znanja na kraju, o štetnosti uništavanja vatrom živog sveta u i na tlu. Na kraju, takvi ne zaslužuju podsticajne mere vlade u ratarstvu, kada osnovu poljoprivrede, zemlju i živu prirodu ugrožavaju.

Ivan Zafirović